5
Vajntxwv Npesaxas Npaj Ib Rooj Noj Haus
1Muaj ib hmos Vajntxwv Npesaxas txawm npaj ib rooj noj haus loj. Nws caw tsoom nomtswv loj ib txhiab leej tuaj nrog nws noj mov.
2Thaum uas lawv tabtom haus cawv txiv hmab, Vajntxwv Npesaxas txawm txib nws cov tub qhe mus muab tej khob nyiaj khob kub thiab tej tais nyiaj tais kub uas nws txiv Nenpukajnexales mus huab hauv lub tuamtsev tim lub nroog Yeluxalees los ntawd nqa los rau vajntxwv, nws tsoom nomtswv, nws cov pojniam thiab nws cov niamyau hliv cawv txiv hmab haus.
3Tamsim ntawd lawv thiaj li mus nqa tej khob nyiaj khob kub los hliv cawv rau lawv sawvdaws haus
4thiab qhuas tej mlom uas muab nyiaj, muab kub, muab tooj liab, muab hlau, muab ntoo thiab muab pobzeb ua ntawd.
5Tamsim ntawd txawm muaj ib txhais tes neeg cev loo los sau ntawv rau ntawm sab phabntsa uas luam hmoov sib uas taws teeb ci pom kev lam lug. Vajntxwv kuj pom thaum uas txhais tes ntawd tseem tabtom sau sau ntawv,
6mas ua rau vajntxwv lub ntsejmuag thimxem tas; nws poob siab thiab ntshai kawg li, thiab nws ob lub hauvcaug tshee mos nyoos.
7Vajntxwv thiaj hu tawg ntho kom tso neeg mus hu cov neeg uas txawj ua yeessiv, txawj saib xyab thiab txawj saib hnubqub kom tuaj cuag nws. Thaum lawv cov ntawd tuaj txog, nws hais rau lawv hais tias, “Leejtwg nyeem tau cov ntawv no thiab txhais tau cov ntsiab lus rau kuv paub, ces kuv yuav muab kuv lub tsho ntaub tsamxem thiab txoj saw kub uas coj muaj hwvxyeej rau tus ntawd hnav thiab coj. Thiab kuv yuav muab tus ntawd tsa ua ib tug nom loj uas yog ua tus yau theem peb ntawm kuv nrog kuv kav tebchaws.”
8Vajntxwv cov tuavxam tuaj tagnrho, tiamsis tsis muaj leejtwg nyeem tau cov ntawv ntawd thiab txhais tsis tau cov ntsiab lus rau vajntxwv li.
9Vim li no Vajntxwv Npesaxas hajyam poob siab heev thiab ua ntsejmuag ntshaus tas. Vajntxwv cov tuavxam los yeej tsis pom qab yuav ua zaj twg li.
10Thaum vajntxwv niam hnov vajntxwv thiab nws tsoom nomtswv hais lus nrov ntsoog qees, nws txawm mus rau hauv chav tsev uas lawv noj mov ntawd. Nws hais rau vajntxwv hais tias, “Thov kom vajntxwv muaj sia nyob mus ibtxhis. Vajntxwv, koj tsis txhob txhawj ua ntsejmuag thimxem tas li ko!
11Nyob hauv lub tebchaws uas koj kav no muaj ib tug txivneej uas muaj tej vajtswv uas dawbhuv tus ntsujplig nrog nws nyob. Lub sijhawm uas koj txiv tseem ua vajntxwv mas tus ntawd pab tau koj txiv. Nws muaj tswvyim pab tau txhua yam thiab nws txawj ntse ib yam li tej timtswv. Vajntxwv Nenpukajnexales uas yog koj txiv tau tsa tus txivneej ntawd ua tus uas saib tagnrho cov neeg uas txawj saib tes, txawj ua yeessiv, txawj saib xyab thiab txawj saib hnubqub.
12Nws ntse heev thiab txawj txhais tau tej npau suav, tej txhiaj txhais uas neeg hais thiab nws paub tej uas tsis muaj neeg paub. Koj cia li txib neeg mus hu Daniyees, tus uas koj txiv muab tis dua npe hu ua Npeetesaxas kom tuaj cuag koj. Nws yuav txhais tau tej lus no huv tibsi rau koj.”
Daniyees Txhais Cov Ntawv Ntawm Phabntsa
13Tamsim ntawd lawv txawm mus coj Daniyees tuaj cuag vajntxwv. Vajntxwv hais rau Daniyees hais tias, “Koj yog Daniyees los? Koj puas yog cov neeg Yudais uas kuv txiv lawv coj tim tebchaws Yudas los?
14Kuv hnov hais tias tej vajtswv uas dawbhuv tus ntsujplig nrog nraim koj thiab hnov hais tias koj txawj ntse kawg li; koj paub thiab muaj tswvyim heev.
15Kuv twb hu kuv cov tuavxam thiab cov neeg uas txawj ua yeessiv tuaj txhais cov lus no rau kuv, tiamsis lawv txhais tsis tau li.
16Kuv hnov hais tias koj paub thiab txawj txhais tej zaj uas tsis muaj neeg paub lub ntsiab lus rau sawvdaws. Yog koj nyeem tau thiab txhais tau cov npe ntawv ntawd lub ntsiab rau kuv paub. Kuv yuav muab lub tsho ntaub tsamxem thiab txoj saw kub uas coj muaj hwvxyeej rau koj hnav thiab coj. Thiab kuv tseem yuav muab koj tsa ua ib tug nom loj uas yog tus yau theem peb ntawm kuv nrog kuv kav lub tebchaws no.”
17Daniyees teb hais tias, “Vajntxwv thov koj cia li muab tej uas koj yuav muab ko khaws tseg lossis muab rau lwm tus. Txawm li cas los kuv yuav nyeem thiab txhais cov ntsiab lus ntawd rau koj, tiamsis kuv tsis yuav nqi zog li.
18“Vajtswv tus uas muaj Hwjchim Loj kawg nkaus tau tsa koj txiv Nenpukajnexales ua tus vajntxwv uas muaj hwjchim loj thiab pub nws muaj koob meej nyob nto moo lug;
19nws thiaj muaj hwjchim heev. Txhua tus ntawm txhua haivneeg, txhua xeem, thiab tsis hais cov neeg uas hais yam lus twg los puavleej ntshai koj txiv ua ibce tshee hnyo. Yog nws xav tua leejtwg nws yeej tua tau. Yog nws xav tso leejtwg dim, nws yeej tso tau. Thiab nws yuav txo leejtwg nws yeej txo tau raws li nws pom zoo.
20Tiamsis yog vim qhov uas nws khavtheeb, tawvncauj thiab ua nruj ua tsiv heev, nws thiaj li poob hwjchim thiab tsis tau ua vajntxwv lawm.
21Luag muab nws ntiab khiav tsis pub nws nrog neeg nyob, thiab nws lub siab txawm zoo li tsiaj lub lawm; nws mus nrog tej neesluav qus nyob rau nruab nrag. Nws noj zaub li nyuj noj thiab nws pw hauv havzoov havtsuag tsau lwg tsawv tsis muaj dabtsi vov. Thaum kawg nws mam li lees hais tias Vajtswv tus uas muaj hwjchim loj yog tus kav neeg ntiajteb thiab tej tebchaws uas sawv muaj vajntxwv kav. Thiab nws lees hais tias Vajtswv xav tsa leejtwg ua vajntxwv kav tebchaws los yeej tau.
22“Tiamsis Npesaxas, koj uas yog nws tus tub, txawm yog koj twb paub tej no zoo lawm los koj tsis txo koj lub hwjchim li thiab.
23Koj tau ua txhaum tawmtsam tus TSWV uas kav saum ntuj uas yog koj mus rho tej khob thiab tej tais uas nqa hauv Vajtswv lub Tuamtsev los, koj coj los rau koj thiab koj tsoom nomtswv, koj cov pojniam thiab koj cov niamyau hliv cawv txiv hmab haus, thiab nej qhuas tej vajtswv uas muab nyiaj, muab kub, muab tooj liab, muab hlau, muab ntoo thiab muab pobzeb ua, tej vajtswv ntawd tsis pom kev, tsis hnov lus thiab tsis paub ib yam dabtsi li. Koj tsis hwm Vajtswv tus uas tuav koj txojsia thiab kav tagnrho ib puas tsav yam uas koj ua.
24Twb yog vim li ntawd Vajtswv thiaj ua ib txhais tes los sau tej lus ntawd ntag.
25“Cov npe ntawv ntawd sau hais tias: ‘MENES, MENES, TEKELES, PALEXEES.’
26MENES, txhais hais tias Vajtswv twb suav thiab teem cov hnub uas koj ua vajntxwv kav tebchaws tseg lawm, tsuas pub koj ua vajntxwv txij li no xwb;
27TEKELES, txhais hais tias Vajtswv twb muab koj luj tas lawm, koj sib heev.
28PALEXEES, txhais hais tias Vajtswv yuav muab koj lub tebchaws faib ua ob lub. Mas muab ib nrab faib rau cov neeg Medes thiab muab ib nrab faib rau cov neeg Pawxias.”
29Tamsim ntawd Vajntxwv Npesaxas txawm hais kom lawv muab nws lub tsho loj coj los rau Daniyees hnav thiab muab txoj saw kub uas coj muaj hwvxyeej los rau Daniyees coj. Nws tsa Daniyees ua tus nom loj theem peb ntawm nws nrog nws kav tebchaws.
30Ces hmo ntawd Npesaxas uas yog vajntxwv kav lub tebchaws Npanpiloos txawm raug luag muab tua povtseg lawm.
31Dali-us uas yog neeg Medes txawm txeeb ua tus uas kav lub tebchaws ntawd. Lub sijhawm ntawd Dali-us muaj hnubnyoog rau caum ob xyoos.
5
伯沙撒王的宴会
1伯沙撒王为他的一千大臣摆设盛筵，与这一千人饮酒。
2伯沙撒在欢饮之间，吩咐人将他父⚓尼布甲尼撒从耶路撒冷圣殿所掳掠的金银器皿拿来，好使王与大臣、王后、妃嫔用这器皿饮酒。
3于是他们把圣殿，就是耶路撒冷上帝殿中所掳掠的金器皿拿来，王和大臣、王后、妃嫔就用这器皿饮酒。
4他们饮酒，赞美金、银、铜、铁、木、石造的神明。
5当时，忽然有人的指头出现，在灯台对面王宫粉刷的墙上写字。王看见写字的指头，
6就变了脸色，心意惊惶，腰骨好像脱节，双膝彼此相碰，
7大声吩咐将巫师、迦勒底人和观兆的领进来。王对巴比伦的智慧人说：“谁能读这文字，并且向我讲解它的意思，他必身穿紫袍，项带金链，在我国中位列第三。”
8于是王所有的智慧人都进前来，他们却不能读那文字，也不能为王讲解它的意思。
9伯沙撒王就甚惊惶，脸色改变，他的大臣也都困惑。
10太后⚓因王和他大臣所说的话，就进入宴会厅，说：“愿王万岁！你的心不要惊惶，脸不要变色。
11在你国中有一人，他里头有神圣神明的灵，你父在世的日子，这人心中光明，又有聪明智慧，好像神明的智慧。你父尼布甲尼撒王，就是王的父，曾立他为术士、巫师、迦勒底人和观兆者的领袖，
12都因为他有美好的灵性，又有知识聪明，能解梦，释谜语，解疑惑。这人名叫但以理，尼布甲尼撒王又称他为伯提沙撒，现在可以召他来，他必解明这意思。”
但以理解释墙上的字
13于是但以理被领到王面前。王问但以理说：“你就是我父王从犹大带来、被掳的犹大人但以理吗？
14我听说你里头有神明的灵，心中有光，又有聪明和高超的智慧。
15现在智慧人和巫师都被带到我面前，要叫他们读这文字，为我讲解它的意思；无奈他们都不能讲解它的意思。
16我听说你能讲解，能解疑惑；现在你若能读这文字，为我讲解它的意思，就必身穿紫袍，项戴金链，在我国中位列第三。”
17但以理回答王说：“你的礼物可以归你自己，你的赏赐可以归给别人；我却要为王读这文字，讲解它的意思。
18你，王啊，至高的上帝曾将国度、大权、荣耀、威严赐给你父尼布甲尼撒；
19因上帝所赐给他的大权，各方、各国、各族的人都在他面前恐惧战兢，因他要杀就杀，要人活就活，要升就升，要降就降。
20但他的心高傲，灵也刚愎，以致行事狂傲，就被革去国度的王位，夺走荣耀。
21他被赶出离开世人，他的心变为兽心，与野驴同住，吃草如牛，身体被天上的露水滴湿，直到他知道，至高的上帝在人的国中掌权，凭自己的旨意立人治国。
22伯沙撒啊，你是他的儿子⚓，你虽知道这一切，却不谦卑自己，
23竟向天上的主自高，差人将他殿中的器皿拿到你面前，你和大臣、王后、妃嫔用这器皿饮酒。你又赞美那不能看、不能听、无知无识，用金、银、铜、铁、木、石造的神明，没有将荣耀归与那手中掌管你气息，管理你一切行动的上帝。
24于是从他那里显出指头写这文字。
25“所写的文字是：‘弥尼，弥尼，提客勒，乌法珥新⚓。’
26解释是这样：弥尼就是上帝数算你国的年日到此完毕。
27提客勒就是你被秤在天平上，秤出你的亏欠来。
28毗勒斯⚓就是你的国要分裂，归给玛代人和波斯人。”
29于是伯沙撒下令，人就把紫袍给但以理穿上，把金链给他戴在颈项上，又传令使他在国中位列第三。
30当夜，迦勒底王伯沙撒被杀。
31玛代人大流士年六十二岁，取了迦勒底国。