19

Yeluxalees yuav dim ntawm Xenakhawli

(Yxy. 37:1-20)

1Thaum vajntxwv Hexekhiya hnov tej lus ntawd, nws txawm dua rhe nws lub tsho thiab muab khaub seev tsaj los hnav thiab mus rau hauv Yawmsaub lub tuam tsev. 2Mas nws txib Eliyakhi uas yog tus saib xyuas vajntxwv lub tsev thiab Sena uas yog tus tub sau ntawv thiab cov pov thawj laus hnav khaub seev tsaj mus cuag Amoj tus tub Yaxaya uas ua xibhwb cev Vajtswv lus.
3Lawv txawm hais rau nws tias, “Hexekhiya hais li no tias, ‘Hnub no yog hnub uas ntxhov siab thiab raug luag thuam poob ntsej muag. Tej menyuam tub txog caij yug lawm tiamsis tsis muaj zog ntsub. 4Tej zaum Yawmsaub uas yog koj tus Vajtswv twb hnov tej lus huvsi uas Axilia tus vajntxwv kom Lasakhe tuaj hais saib tsis taus Vajtswv uas muaj txojsia nyob, thiab Yawmsaub yuav rhuav tshem tej lus uas Yawmsaub uas yog koj tus Vajtswv tau hnov. Yog li ntawd thov koj thov Yawmsaub pab cov neeg uas tseem tshuav nyob no.’ ” 5Thaum vajntxwv Hexekhiya cov tim xyoob tuaj cuag Yaxaya, 6Yaxaya hais rau lawv tias, “Cia li hais rau nej tus vajntxwv tias, ‘Yawmsaub hais li no tias, Tsis txhob ntshai tej lus uas nej tau hnov ntawd, yog tej lus uas Axilia tus vajntxwv tej nom tswv thuam kuv. 7Saib maj, kuv yuav tshoov nws lub siab ua kom nws hnov lus huab lus cua mas nws yuav rov qab mus rau nws lub tebchaws. Thiab kuv yuav ua kom nws tuag hniav ntaj rau hauv nws lub tebchaws.’ ”
8Lasakhe thiaj rov qab mus mas ntsib Axilia tus vajntxwv ua rog rau lub moos Lina, rau qhov nws hnov tias vajntxwv twb tawm hauv Lakhi mus lawm. 9Thaum Axilia tus vajntxwv hnov xov hais tias Khuj tus vajntxwv Thihakha twb sawv kev tuaj ntaus nws lawm, nws txawm txib neeg xa xov rov mus hais rau Hexekhiya hais tias, 10“Nej yuav tsum hais li no rau Yuda tus vajntxwv Hexekhiya hais tias, ‘Tsis txhob cia koj tus Vajtswv uas koj vam khom ntawd dag hais tias Yeluxalees yuav tsis raug muab rau hauv Axilia tus vajntxwv txhais tes. 11Saib maj, nej twb hnov lawm tias Axilia tej vajntxwv twb ua li cas rau ib tsoom tebchaws huvsi lawm, twb ua rau tej tebchaws puam tsuaj tag huvsi. Koj nev, koj yuav tau kev dim lov? 12Ib tsoom tebchaws tej dab pab tau lawv dim lov? Twb yog tej tebchaws uas kuv tej poj koob yawm txwv muab ua puam tsuaj tag, yog lub moos Kauxas, lub moos Halas, lub moos Lexe thiab cov neeg Edee uas nyob hauv lub moos Thee‑axa. 13Tus vajntxwv hauv lub moos Hama thiab tus vajntxwv hauv Apa thiab tus vajntxwv hauv Xefava‑i, thiab tus vajntxwv hauv Hena thiab tus vajntxwv hauv Iva dua twg lawm?’ ”
14Hexekhiya txais tsab ntawv ntawm tus xa xov txhais tes thiab nyeem. Mas Hexekhiya thiaj mus rau hauv Yawmsaub lub tuam tsev, thiab muab tsab ntawv nthuav rau ntawm Yawmsaub lub xubntiag. 15Thiab Hexekhiya thov ntawm Yawmsaub xubntiag hais tias, “Au Yawmsaub uas yog Yixayee tus Vajtswv, uas nyob lub zwm txwv saum cov Khelunpee, koj tib leeg xwb thiaj yog ib tsoom tebchaws hauv qab ntuj tus Vajtswv, koj tau tsim lub ntuj thiab lub ntiajteb. 16Au Yawmsaub, thov tig pob ntseg mloog. Au Yawmsaub, thov tsa qhov muag saib, thiab thov koj mloog Xenakhawli tej lus huvsi uas nws xa tuaj thuam luag Vajtswv uas muaj txojsia nyob. 17Au Yawmsaub, yeej muaj tseeb li ntawd tiag, Axilia tej vajntxwv tau ua rau txhua haiv neeg thiab lawv lub tebchaws puam tsuaj tag, 18thiab muab lawv tej dab mlom pov rau hauv hluavtaws, vim tej ntawd yeej tsis yog timtswv, tsuas yog tej uas neeg txhais tes ua xwb, yog ntoo thiab pob zeb. Vim li ntawd tej ntawd thiaj raug muab ua puam tsuaj tag. 19Au Yawmsaub uas yog peb tus Vajtswv, nimno kuv thov koj cawm peb dim hauv nws txhais tes, xwv ib tsoom tebchaws hauv ntiajteb thiaj paub tias koj yog Yawmsaub koj tib leeg yog Vajtswv.”

Yaxaya xa xov rau Hexekhiya

(Yxy. 37:21-38)

20Mas Amoj tus tub Yaxaya hais mus rau Hexekhiya hais tias, “Yawmsaub uas yog Yixayee tus Vajtswv hais li no tias, Kuv twb hnov koj tej lus thov hais txog Xenakhawli uas yog Axilia tus vajntxwv lawm. 21Ntawm no mus yog tej lus uas Yawmsaub hais txog Xenakhawli.
  “ ‘Xi‑oo tus ntxhais dawb huv
   saib tsis taus koj luag koj,
  Yeluxalees tus ntxhais
   co hau nto luag raws koj qab.

  22“ ‘Koj thuam thiab hais phem rau leejtwg?
   Koj tsa koj lub suab tawm tsam leejtwg
  thiab koj khav theeb
   zij ncaug ntxi muag rau leejtwg?
  Yog ua rau cov Yixayee tus Vajtswv
   uas dawb huv ntag.
  23Koj muab lus rau koj cov neeg xa xov
   thuam luag tus Tswv,
  thiab koj tau khav tias,
   “Kuv muaj tsheb ua rog ntau heev,
  kuv nce mus saum tej roob siab,
   mus txog tej qhov
   uas deb kawg hauv Lenpanoo.
  Kuv twb muab nws tej ntoo ciab
   uas siab kawg ntov vau
  thiab ntov nws tej ntoo ciab nplooj suab
   uas zoo nkauj kawg.
  Kuv nkag mus rau hauv
   qhov uas deb kawg nkaus
  thiab mus txog lub hav zoo
   v uas tsaus kawg nkaus.
  24Kuv khawb qhov dej
   thiab haus lwm tebchaws li dej,
  kuv txhais xib taws
   tsuj Iyi tej hav dej qhuav tag huvsi.”

  25“ ‘Koj tsis tau hnov lov?
   Kuv twb npaj cia li ntawd ntev los lawm.
  Tej haujlwm uas kuv ua nimno
   kuv twb hom cia thaum ub los lawm,
  hais tias koj yuav ua rau tej moos
   uas muaj ntsa loog ruaj khov
   pob tag ua tej niag pawg.
  26Tej neeg hauv tej moos ntawd
   qaug zog ntshaus ntsho poob siab tag
   thiab txaj muag heev,
  lawv zoo li tej zaub hauv teb
   thiab zoo li tej nroj mos mos,
  zoo li tej nroj uas tuaj saum ruv tsev
   uas cia li qhuav tag tsis hlob.

  27“ ‘Kuv yeej paub qhov uas koj zaum
   thiab qhov uas koj tawm mus thiab nkag los,
   thiab qhov uas koj npau taws rau kuv.
  28Vim koj tau npau taws rau kuv
   thiab kuv twb hnov qhov uas koj khav theeb,
  mas kuv yuav muab kuv tus nqe lauj
   chob koj lub qhov ntswg
  thiab muab kuv txoj xauv
   sam koj lub qhov ncauj,
  mas kuv yuav cab koj tig hlo
   rov qab taug txojkev uas koj tuaj mus.’

29“No yog tej txujci uas qhia rau koj paub. Xyoo no koj yuav noj tej qoob loo uas nws tuaj nws. Xyoo ob koj yuav noj tej uas tuaj ntawm lub qub chaw. Mas xyoo peb cia li tseb thiab hlais thiab ua vaj txiv hmab thiab noj tej txiv ntawd. 30Yuda caj ces cov uas dim thiab tseem tshuav nyob yuav nrhau cag rau hauv thiab txi txiv rau saud. 31Vim tias muaj ib co uas tseem tshuav nyob yuav tawm hauv Yeluxalees mus, thiab muaj ib co uas dim yuav tawm hauv lub roob Xi‑oo mus. Yawmsaub uas muaj hwjchim loj kawg nkaus yuav kub siab lug ua tej no.
32“Vim li no Yawmsaub thiaj hais txog Axilia tus vajntxwv li no tias, Nws yuav tsis nkag los rau hauv lub nroog no thiab tsis tua xub hneev tuaj rau hauv, thiab tsis tuav daim hlau thaiv tuaj ze lub nroog thiab tsis tsub av ua chaw nce ntsa loog. 33Nws tuaj txojkev twg nws yuav rov txojkev ntawd mus, nws yuav tsis nkag rau hauv lub nroog no. Yawmsaub hais li no ntag. 34Kuv yuav tsom kwm lub nroog no cia kom dim, vim saib rau kuv thiab saib rau kuv tus tub qhe Davi.”
35Hmo ntawd Yawmsaub li tubtxib saum ntuj tawm mus tua Axilia cov tub rog hauv lawv lub yeej tuag 185,000 leej. Mas thaum sawv ntxov lawv sawv saib ua ciav cov ntawd twb tuag tag lawm. 36Ces Axilia tus vajntxwv Xenakhawli txawm cia li sawv tsees rov qab mus tsev, mus nyob hauv Ninave. 37Thaum nws tabtom pe hawm hauv lub tsev teev dab Nilau uas yog nws tus dab, nws ob tug tub Alamelej thiab Salexaw txawm xuas ntaj tua nws tuag. Ces ob tug khiav mus rau Alalab tebchaws lawm. Mas nws tus tub Exahadoo sawv kav nyob nws chaw.

19

希西家王派人问以赛亚

(赛37.1-7)

1希西家王听见了,就撕裂衣服,披上麻布,进了耶和华的殿。 2他差遣以利亚敬宫廷总管和舍伯那书记,并祭司中年长的,都披上麻布,到亚摩斯的儿子以赛亚先知那里去。 3他们对他说:“希西家如此说:‘今日是急难、惩罚、凌辱的日子,就如婴孩快要出生,却没有力气生产。 4或许耶和华-你的上帝听见亚述将军一切的话,就是他主人亚述王差他来辱骂永生上帝的话,耶和华-你的上帝就斥责所听见的这些话。求你为幸存的余民扬声祷告。’” 5希西家王的臣仆来到以赛亚那里的时候, 6以赛亚对他们说:“要对你们的主人这样说,耶和华如此说:‘你听见亚述王的仆人亵渎我的话,不要惧怕。 7看哪,我必惊动他的心,他要听见风声就归回本地,在那里我必使他倒在刀下。’”

亚述王再度威胁

(赛37.8-20)

8亚述将军听见亚述王已拔营离开拉吉,就启程返回,正遇见亚述王去攻打立拿 9亚述王听见有人谈论古实特哈加说:“看哪,他出来要与你争战。”于是亚述王又差使者去见希西家,说: 10“你们要对犹大希西家如此说:‘不要听你所倚靠的上帝欺哄你说:耶路撒冷必不交在亚述王的手中。 11看哪,你总听说亚述诸王向列国所行的是尽行灭绝,难道你能幸免吗? 12我祖先所毁灭的,就是歌散哈兰利色提.拉撒伊甸人;这些国的神明何曾拯救他们呢? 13哈马的王,亚珥拔的王,西法瓦音城的王,希拿以瓦的王,都在哪里呢?’”
14希西家从使者手里接过书信,读完了,就上耶和华的殿,在耶和华面前展开书信。 15希西家向耶和华祷告说:“坐在基路伯之上耶和华-以色列的上帝啊,你,惟有你是地上万国的上帝,你创造了天和地。 16耶和华啊,求你侧耳而听;耶和华啊,求你睁眼而看,听西拿基立差遣使者辱骂永生上帝的话。 17耶和华啊,亚述诸王果然使列国和列国之地变为荒芜, 18将列国的神像扔在火里,因为它们不是上帝,是人手所造的,是木头、石头,所以被灭绝了。 19耶和华-我们的上帝啊,现在求你救我们脱离亚述王的手,使地上万国都知道惟独你-耶和华是上帝!”

以赛亚给王的信息

(赛37.21-38)

20亚摩斯的儿子以赛亚差人去见希西家,说:“耶和华-以色列的上帝如此说:你因亚述西拿基立的事向我祈求,我已听见了。 21耶和华论他这样说:
  ‘少女锡安藐视你,嘲笑你;
  耶路撒冷向你摇头。

  22‘你辱骂谁,亵渎谁,
  扬起声来,高举眼目攻击谁呢?
  你攻击的是以色列的圣者。
  23你藉你的使者辱骂主说:
  我率领许多战车登上高山,
  到黎巴嫩的顶端;
  我要砍伐其中高大的香柏树
  和上好的松树;
  我必进到极遥远的住所,
  进入最茂盛的森林里。
  24我已经在外邦挖井喝水;
  我必用脚掌踏干埃及一切的河流。

  25‘你岂没有听见
  我早先所定、古时所立、现今实现的事吗?
  就是让你去毁坏坚固的城镇,使它们变为废墟;
  26城里的居民力量微小,
  他们惊惶羞愧;
  像野草,像青菜,
  如房顶上的草,
  又如未长成而枯干的禾稼。

  27‘你坐下,你出去,你进来,
  你向我发烈怒,我都知道。
  28因你向我发烈怒,
  你的狂傲上达我耳中,
  我要用钩子钩住你的鼻子,
  将嚼环放在你口里,
  使你从原路转回去。’

29“这是给你的预兆:你们今年要吃野生的,明年也要吃自长的;后年,你们就要耕种收割,栽葡萄园,吃其中的果子。 30犹大家所逃脱剩余的,仍要往下扎根,向上结果。 31必有剩余的民从耶路撒冷而出,有逃脱的人从锡安山而来。万军之耶和华的热心必成就这事。
32“所以耶和华论亚述王如此说:他必不得来到这城,也不在这里射箭,不得拿盾牌到城前,也不建土堆攻城。 33他从哪条路来,必从那条路回去,必不得来到这城。这是耶和华说的。 34因我为自己的缘故,又为我仆人大卫的缘故,必保护拯救这城。”

35当夜,耶和华的使者出去,在亚述营中杀了十八万五千人。清早有人起来,看哪,都是死尸。 36亚述西拿基立就拔营回去,住在尼尼微 37一日,他在他的神明尼斯洛庙里叩拜,他儿子亚得米勒沙利色用刀杀了他,然后逃到亚拉腊地;他儿子以撒.哈顿接续他作王。