1
Anpisa tu Davi
1Thaum vajntxwv Davi hnub nyoog nchav thiab laus heev lawd, txawm yog lawv muab pam los vov nws, los kuj tsis sov nws li.
2Yog li no nws cov tub teg tub taws thiaj hais rau Davi tias, “Vajntxwv, cia li nrhiav ib tug hluas nkauj dawb huv los rau koj uas yog peb tus tswv. Cia nws ua num rau koj thiab tu koj. Cia nws pw hauv koj lub xubntiag, xwv thiaj li sov vajntxwv uas yog peb tus tswv.”
3Lawv txawm mus nrhiav ib tug hluas nkauj uas zoo nkauj heev thoob plaws Yixayee tebchaws, mas nrhiav tau Anpisa uas yog neeg Sunee thiab coj nws los cuag vajntxwv.
4Tus hluas nkauj ntawd zoo nkauj heev, nws tu vajntxwv thiab ua num rau vajntxwv, tiamsis vajntxwv tsis tau deev nws.
Adauniya xav ua vajntxwv
5Adauniya uas yog Hakis⚓ li tub txeeb ua loj hais tias, “Kuv yuav ua vajntxwv.” Nws npaj tau tsheb ua rog thiab tub rog caij nees thiab muaj tub teg tub taws tsib caug leej dhia ua nws ntej.
6Nws txiv yeej tsis tau tav nws ib los hais tias, “Ua cas koj ua li ub li no?” Nws yog ib tug zoo nraug heev thiab yog Axaloo tus kwv ntag.
7Adauniya sablaj rau Yau‑a uas yog Xeluya tus tub thiab rau Anpiyatha uas ua pov thawj. Ob tug kuj koom nrog Adauniya thiab pab nws.
8Tiamsis tus pov thawj Xadau thiab Npenaya uas yog Yehauyada tus tub thiab Nathas uas ua xibhwb cev Vajtswv lus thiab Sime‑i thiab Le‑i thiab Davi cov tub rog siab loj siab tuab tsis koom nrog Adauniya.
9Adauniya muab yaj muab nyuj thiab tej tsiaj rog rog tua xyeem rau ntawm lub pob zeb Xaufele uas nyob ze lub qhov dej Eelaukee. Mas nws hu nws cov kwvtij sawvdaws, uas yog vajntxwv cov tub thiab cov neeg Yuda uas ua vajntxwv cov tub teg tub taws huvsi tuaj.
10Tiamsis nws tsis hu Nathas uas ua xibhwb cev Vajtswv lus thiab Npenaya thiab cov tub rog siab loj siab tuab thiab nws tus kwv Xalaumoo tuaj.
11Ces Nathas txawm hais rau Npasenpa uas yog Xalaumoo niam tias, “Koj tsis paub tsis tau hnov lov? Hakis tus tub Adauniya twb sawv ua vajntxwv kav lawm thiab Davi uas yog peb tus tswv kuj tsis paub kiag li.
12Vim li no thov cia kuv hais ib lo lus rau koj xwv koj thiaj cawm tau koj txojsia thiab koj tus tub Xalaumoo txojsia.
13Koj cia li mus cuag vajntxwv Davi tamsim no thiab hais rau nws tias, ‘Vajntxwv uas yog kuv tus tswv, koj twb cog lus twv rau kuv uas yog koj tus nkauj qhev hais tias thaum dua koj lawd kuv tus tub Xalaumoo yuav nyob koj chaw kav thiab yuav nyob saum koj lub zwm txwv los tsis yog? Ua cas Adauniya twb ua vajntxwv lawm?’
14Thaum koj tseem tabtom hais rau vajntxwv ntawd, kuv yuav raws qab los thiab pab hais tib zaj ntawd.”
15Ces Npasenpa txawm mus cuag vajntxwv hauv nws lub txaj pw. Vajntxwv laus heev lawm thiab Anpisa uas yog neeg Sunee tabtom tu vajntxwv.
16Npasenpa khoov ntshis pe vajntxwv mas vajntxwv hais rau nws tias, “Koj xav yuav dabtsi?”
17Nws hais rau vajntxwv tias, “Kuv tus tswv, koj twb tuav Yawmsaub uas yog koj tus Vajtswv lub npe cog lus twv rau kuv uas yog koj tus nkauj qhev tias, thaum dua koj lawd kuv tus tub Xalaumoo yuav nyob koj chaw ua vajntxwv thiab nyob saum koj lub zwm txwv.
18Tiamsis nimno Adauniya twb ua vajntxwv lawm, mas vajntxwv uas yog kuv tus tswv, koj twb tsis paub li.
19Nws twb muab nyuj thiab tej tsiaj rog rog thiab tej yaj ntau kawg li tua xyeem, thiab hu vajntxwv tej tub sawvdaws thiab Anpiyatha uas ua pov thawj thiab Yau‑a uas ua thawj kav cov tub rog tuaj. Tiamsis nws tsis hu koj tus qhev Xalaumoo.
20Vajntxwv uas yog kuv tus tswv, nimno cov Yixayee ntsia ntsoov koj saib koj yuav hais rau lawv tias thaum dua koj lawd leejtwg yuav nyob saum kuv tus tswv lub zwm txwv.
21Yog koj tsis ua li ntawd yuav zoo li no. Thaum koj mus nrog koj tej poj koob yawm txwv nyob lawd kuv thiab kuv tus tub Xalaumoo wb yuav poob rau hauv qhov txhaum.”
22Thaum nws tseem tabtom hais rau vajntxwv ntawd, Nathas uas ua xibhwb cev Vajtswv lus txawm nkag los.
23Lawv hais rau vajntxwv tias, “Xibhwb Nathas uas cev Vajtswv lus nyob no.” Thaum Nathas los rau ntawm vajntxwv lub xubntiag nws txawm khoov ntshis ua lub plhu ti nkaus av pe vajntxwv.
24Nathas hais tias, “Vajntxwv uas yog kuv tus tswv, koj tau hais tias, thaum dua koj lawd Adauniya yuav nyob koj chaw kav thiab nyob saum koj lub zwm txwv lov?
25Hnub no nws twb mus muab nyuj thiab tej tsiaj rog rog thiab tej yaj ntau kawg tua xyeem, thiab hu vajntxwv tej tub sawvdaws thiab Yau‑a uas ua thawj kav cov tub rog thiab Anpiyatha uas ua pov thawj tuaj. Lawv tabtom noj haus rau ntawm nws lub xubntiag thiab hais tias, ‘Thov kom vajntxwv Adauniya muaj txojsia loj siav ntev.’
26Tiamsis nws twb tsis hu kuv uas yog koj tus qhev thiab tus pov thawj Xadau thiab Npenaya uas yog Yehauyada tus tub thiab koj tus qhev Xalaumoo.
27Tej no yog vajntxwv uas yog kuv tus tswv kom ua lov, es koj tsis hais rau koj cov tub teg tub taws paub tias thaum dua koj lawd leejtwg yuav nyob saum koj lub zwm txwv?”
Tsa Xalaumoo ua vajntxwv
28Vajntxwv Davi txawm hais tias, “Cia li hu Npasenpa los cuag kuv.” Npasenpa thiaj los cuag vajntxwv thiab sawv rau ntawm vajntxwv xubntiag.
29Ces vajntxwv cog lus twv tias, “Muaj Yawmsaub uas muaj txojsia nyob pom, yog tus uas cawm kuv txojsia dim hauv txhua txojkev txom nyem ceeblaj,
30kuv twb tuav Yawmsaub uas yog cov Yixayee tus Vajtswv lub npe cog lus twv rau koj tias, ‘Thaum dua kuv lawd koj tus tub Xalaumoo yuav ua vajntxwv kav thiab yuav nyob kuv chaw saum kuv lub zwm txwv.’ Mas kuv yuav ua li ntawd rau hnub no ntag.”
31Ces Npasenpa txawm khoov ntshis ua lub plhu ti nkaus av pe vajntxwv thiab hais tias, “Thov vajntxwv Davi uas yog kuv tus tswv muaj txojsia nyob mus ib txhis.”
32Vajntxwv Davi hais tias, “Cia li hu tus pov thawj Xadau thiab Nathas uas cev Vajtswv lus thiab Npenaya uas yog Yehauyada tus tub tuaj cuag kuv.” Lawv txawm tuaj cuag vajntxwv.
33Mas vajntxwv hais rau lawv tias, “Cia li coj kuv cov tub teg tub taws mus thiab muab kuv tus luj txwv rau Xalaumoo caij thiab coj nws mus rau lub qhov dej Kihoo.
34Cia tus pov thawj Xadau thiab Nathas uas yog xibhwb cev Vajtswv lus hliv roj ywg tsa nws qhov ntawd ua vajntxwv kav cov Yixayee, thiab tshuab raj kub yaj qw hais tias, ‘Thov kom vajntxwv Xalaumoo muaj txojsia loj siav ntev.’
35Ces nej li nrog nws nce los mas nws yuav nyob saum kuv lub zwm txwv, rau qhov nws yuav nyob kuv chaw ua vajntxwv. Kuv twb tsa nws ua tus uas kav cov Yixayee thiab cov Yuda huvsi lawm.”
36Ces Yehauyada tus tub Npenaya teb vajntxwv tias, “Amee! Vajntxwv uas yog kuv tus tswv, thov Yawmsaub uas yog koj tus Vajtswv pab kom muaj raws li ntawd.
37Yawmsaub nrog nraim vajntxwv uas yog kuv tus tswv nyob li cas, kuj thov kom nws nrog nraim Xalaumoo ib yam li ntawd, thiab thov pub kom nws lub zwm txwv loj dua li vajntxwv Davi uas yog kuv tus tswv lub.”
38Ces tus pov thawj Xadau thiab Nathas uas cev Vajtswv lus thiab Yehauyada tus tub Npenaya thiab cov Khelethi thiab cov Pelethi⚓ txawm nqes mus muab Xalaumoo caij vajntxwv Davi tus luj txwv thiab coj nws mus rau lub qhov dej Kihoo.
39Mas tus pov thawj Xadau coj lub khob kub nyuj uas ntim roj aulib hauv Yawmsaub lub tsev ntaub mus hliv ywg tsa Xalaumoo. Lawv tshuab raj kub yaj thiab ib tsoom pejxeem sawvdaws hais tias, “Thov kom vajntxwv Xalaumoo muaj txojsia loj siav ntev.”
40Cov pejxeem sawvdaws nrog nws nce mus tshuab raj qw zoo siab xyiv fab ua av ntseeg nkaws.
41Thaum Adauniya thiab cov uas nws hu tuaj koom sawvdaws noj mov tag lawv hnov lub suab ntawd. Thaum Yau‑a hnov lub suab raj kub yaj nws txawm hais tias, “Lub suab nrov ntsoog qees hauv lub nroog yog dabtsi ne?”
42Thaum nws tabtom hais lus ntawd, Yaunathas uas yog pov thawj Anpiyatha tus tub tuaj txog. Mas Adauniya hais tias, “Cia li los, koj yog neeg zoo, koj yeej coj xov zoo tuaj.”
43Yaunathas teb Adauniya tias, “Tsis yog li ntawd, rau qhov vajntxwv Davi uas yog peb tus tswv twb tsa Xalaumoo ua vajntxwv.
44Vajntxwv txib tus pov thawj Xadau thiab Nathas uas cev Vajtswv lus thiab Yehauyada tus tub Npenaya thiab cov Khelethi thiab cov Pelethib nrog Xalaumoo mus thiab lawv muab Xalaumoo caij vajntxwv tus luj txwv.
45Thiab tus pov thawj Xadau thiab Nathas uas ua xibhwb cev Vajtswv lus twb hliv roj tsa nws ua vajntxwv ntawm lub qhov dej Kihoo. Lawv nce qhov ntawd rov los muaj kev zoo siab xyiv fab, lub nroog thiaj muaj suab nrov ntsoog qees, yog lub suab uas nej hnov.
46Xalaumoo tau nyob saum vajntxwv lub zwm txwv lawm.
47Tsis tag li ntawd vajntxwv cov tub teg tub taws kuj mus foom koob hmoov rau vajntxwv Davi uas yog peb tus tswv hais tias, ‘Thov koj tus Vajtswv ua kom Xalaumoo lub npe nrov nto moo lug heev dua li koj lub, thiab ua kom Xalaumoo lub zwm txwv loj dua koj lub.’ Ces vajntxwv txawm nyo hau pe Yawmsaub saum nws lub txaj.
48Thiab vajntxwv hais tias, ‘Qhuas Yawmsaub uas yog cov Yixayee tus Vajtswv, uas tau pub kuv li tub ki ib tug los nyob saum kuv lub zwm txwv rau hnub no, rau kuv lub qhov muag tau pom lawm.’ ”
49Ces cov uas Adauniya hu tuaj koom sawvdaws kuj ntshai sawv pes tsees nyias mus nyias tag lawm.
50Mas Adauniya ntshai Xalaumoo heev, nws txawm sawv tsees mus tuav nkaus tej kub ntawm lub thaj xyeem.
51Muaj neeg mus hais rau Xalaumoo tias, “Saib maj, Adauniya ntshai vajntxwv Xalaumoo kawg. Nws mus tuav rawv tej kub ntawm lub thaj xyeem hais tias, ‘Thov vajntxwv Xalaumoo cog lus twv rau kuv ua ntej hais tias nws yuav tsis xuas ntaj tua kuv uas yog nws tus qhev.’ ”
52Xalaumoo hais tias, “Yog nws ua tau neeg zoo, nws ib txoj plaubhau yuav tsis poob rau hauv av li, tiamsis yog pom tias nws muaj qhov phem mas nws yuav tuag xwb.”
53Vajntxwv Xalaumoo txawm tso neeg mus coj nws nqes ntawm lub thaj los. Mas nws thiaj los pe vajntxwv Xalaumoo. Xalaumoo hais rau nws tias, “Cia li rov qab mus tsev.”
1
大衛王的晚年
1大衛王年紀老邁，雖然蓋着外袍，仍不夠暖和。
2臣僕對他說：「不如為我主我王找一個年輕的少女，侍立在王面前，照顧王，睡在王的懷中，好使我主我王得暖。」
3於是他們在以色列全境尋找美貌的少女，找到了一個書念女子亞比煞，帶到王那裏。
4這少女極其美貌，她照顧王，伺候王，王卻沒有與她親近。
亞多尼雅謀篡王位
5那時，哈及的兒子亞多尼雅妄自尊大，說：「我要作王」，就為自己預備座車、騎兵，又派五十人在他前頭奔跑。
6他父親從來沒有責怪他，說：「你為何這麼做？」他非常俊美，生在押沙龍之後。
7亞多尼雅與洗魯雅的兒子約押和亞比亞他祭司商議；他們就順從亞多尼雅，幫助他。
8但撒督祭司、耶何耶大的兒子比拿雅、拿單先知、示每、利以，以及大衛自己的勇士⚓都不順從亞多尼雅。
9亞多尼雅在隱‧羅結旁瑣希列磐石那裏獻牛羊、肥犢為祭，請了他的眾兄弟，就是王的眾兒子，以及所有作王臣僕的猶大人。
10但他沒有邀請拿單先知、比拿雅和勇士們，以及他的弟弟所羅門。
所羅門被立為王
11拿單對所羅門的母親拔示巴說：「哈及的兒子亞多尼雅作王了，你沒有聽見嗎？我們的主大衛卻不知道。
12現在，來，我給你出個主意，好保全你和你兒子所羅門的性命。
13你去，進到大衛王那裏，對他說：『我主我王啊，你不是曾向使女起誓說：你兒子所羅門必接續我作王，他必坐在我的王位上嗎？亞多尼雅怎麼作了王呢？』
14看哪，你還在那裏與王說話的時候，我會隨後進去，證實你的話。」
15拔示巴進入內室，到王那裏。那時，王很老了，書念女子亞比煞正伺候着王。
16拔示巴向王屈身下拜，王說：「你要甚麼？」
17她對王說：「我主啊，你曾向使女指着耶和華－你的上帝起誓：『你兒子所羅門必接續我作王，他必坐在我的王位上。』
18現在，看哪，亞多尼雅作王了，你⚓，我主我王卻不知道。
19他獻許多牛羊、肥犢為祭，請了王的眾兒子和亞比亞他祭司，以及約押元帥，他卻沒有請王的僕人所羅門。
20但你⚓，我主我王啊，以色列眾人的眼目都仰望你，等你告訴他們，在我主我王之後誰坐你的王位。
21若不然，我主我王與祖先同睡的時候，我和我兒子所羅門必列為罪犯了。」
22看哪，拔示巴還與王說話的時候，拿單先知也進來了。
23有人奏告王說：「看哪，拿單先知來了。」拿單進到王面前，臉伏於地，向王叩拜。
24拿單說：「我主我王，你果真說過『亞多尼雅必接續我作王，他要坐在我的王位上』嗎？
25他今日下去，獻了許多牛羊、肥犢為祭，請了王的眾兒子和軍官們，以及亞比亞他祭司；看哪，他們正在亞多尼雅面前吃喝，說：『亞多尼雅王萬歲！』
26至於我，就是你的僕人，和撒督祭司、耶何耶大的兒子比拿雅、王的僕人所羅門，他都沒有請。
27這事果真出於我主我王嗎？王卻沒有告訴僕人們，在我主我王之後誰坐你的王位。」
28大衛王回答說：「召拔示巴到我這裏來。」拔示巴就來，站在王面前。
29王起誓說：「我指着救我性命脫離一切苦難的永生的耶和華起誓。
30我既然指着耶和華－以色列的上帝向你起誓說：你兒子所羅門必接續我作王，他必繼承我坐在我的王位上，我今日必這樣做。」
31於是，拔示巴屈身，臉伏於地，向王叩拜，說：「我主大衛王萬歲！」
32大衛王又說：「召撒督祭司、拿單先知、耶何耶大的兒子比拿雅到我這裏來！」他們就都來到王面前。
33王對他們說：「要帶領你們主的僕人，讓我兒子所羅門騎我自己的騾子，送他下到基訓。
34在那裏，撒督祭司和拿單先知要膏他作以色列的王；你們也要吹角，說：『所羅門王萬歲！』
35你們要跟隨他上來，使他坐在我的王位上，他要接續我作王。我已立他作以色列和猶大的君王。」
36耶何耶大的兒子比拿雅回應王說：「阿們！願耶和華－我主我王的上帝這樣說。
37耶和華怎樣與我主我王同在，願他照樣與所羅門同在，使他的王位比我主大衛王的王位更大。」
38於是，撒督祭司、拿單先知、耶何耶大的兒子比拿雅，以及基利提人和比利提人都下去，讓所羅門騎上大衛王的騾子，送他到基訓。
39撒督祭司從帳幕中取了盛膏油的角來，膏所羅門。他們就吹角，眾百姓都說：「所羅門王萬歲！」
40眾百姓跟隨他上來，吹着笛，大大歡呼，地被他們的聲音震裂。
41亞多尼雅和所有的賓客剛吃完，聽見這聲音；約押聽見角聲就說：「城中為何有這響聲呢？」
42他正說話的時候，看哪，亞比亞他祭司的兒子約拿單來了。亞多尼雅說：「進來吧！你是個賢明的人，必是來報好消息的。」
43約拿單回答亞多尼雅說：「我們的主大衛王已經立所羅門為王了！
44王派撒督祭司、拿單先知、耶何耶大的兒子比拿雅，以及基利提人和比利提人和所羅門一起去，叫他騎上王的騾子。
45撒督祭司和拿單先知已經在基訓膏他作王了。他們從那裏歡呼着上來，城都震動，這就是你們所聽見的聲音。
46所羅門也已經登上國度的王位了。
47王的臣僕也來為我們的主大衛王祝福，說：『願上帝使所羅門的名比你的名更尊榮，使他的王位比你的王位更大。』王在床上屈身敬拜，
48王也這樣說：『耶和華－以色列的上帝是應當稱頌的，因他今日賞賜一個人坐在我的王位上，我也親眼看見了。』」
49亞多尼雅所有的賓客都戰兢，起來，各走各路去了。
50亞多尼雅懼怕所羅門，就起來，去抓住祭壇的翹角。
51有人告訴所羅門說：「看哪，亞多尼雅懼怕所羅門王。看哪，他抓住祭壇的翹角，說：『願所羅門王先向我起誓，必不用刀殺死僕人。』」
52所羅門說：「他若作賢明的人，連一根頭髮也不致落在地上；他若作惡，必要死亡。」
53於是所羅門王派人叫亞多尼雅從壇上下來，他就來向所羅門王下拜。所羅門對他說：「你回家去吧！」