6
Xalaumoo xyeem pub lub tuam tsev rau Vajtswv
(1Vntx. 8:12-21)
3Mas vajntxwv tig los foom koob hmoov rau ib tsoom Yixayee sawvdaws rau thaum lawv sawvdaws tseem sawv ntsug.
4Nws hais tias, “Cia li qhuas Yawmsaub uas yog cov Yixayee tus Vajtswv uas txhais tes ua tau tiav raws li tej lus uas cog tseg rau kuv txiv Davi lawd, hais tias,
5‘Txij hnub uas kuv coj kuv haiv neeg tawm hauv Iyi tebchaws los kuv tsis tau xaiv ib lub moos twg hauv cov xeem Yixayee sawvdaws cia ua lub tuam tsev rau kuv lub npe nyob, thiab kuv tsis tau xaiv ib tug txivneej twg los ua tus thawj kav kuv haiv neeg Yixayee.
6Tiamsis nimno kuv tau xaiv Yeluxalees ua chaw rau kuv lub npe nyob thiab kuv tau xaiv Davi ua tus kav kuv haiv neeg Yixayee.’
7Kuv txiv Davi tau npaj siab cia tias yuav ua lub tuam tsev rau Yawmsaub uas yog Yixayee tus Vajtswv lub npe nyob.
8Tiamsis Yawmsaub hais rau kuv txiv Davi tias, ‘Qhov uas koj npaj siab yuav ua lub tuam tsev rau kuv lub npe nyob ntawd koj twb ua zoo lawm.
9Tiamsis koj tsis yog tus uas yuav ua lub tuam tsev. Koj tus tub uas yuav yug los yog tus uas yuav ua lub tuam tsev rau kuv lub npe nyob.’
10Nimno Yawmsaub twb ua rau tej lus uas nws cog tseg ntawd tiav lawm. Rau qhov kuv tau sawv los nyob kuv txiv Davi chaw thiab nyob saum cov Yixayee lub zwm txwv raws li Yawmsaub tau cog lus tseg thiab kuv tau ua lub tuam tsev rau Yawmsaub uas yog cov Yixayee tus Vajtswv lub npe nyob.
11Thiab qhov ntawd kuv tau tso lub phij xab uas ntim Yawmsaub tej lus uas nws cog tseg rau cov Yixayee.”
Xalaumoo tej lus thov
(1Vntx. 8:22-53)
18“Mas Vajtswv yuav nrog neeg nyob hauv lub ntiajteb lov? Saib maj, txawm yog saum nruab ntug thiab nruab ntug uas siab kawg nkaus los twb tsis txaus rau koj nyob. Mas lub tuam tsev uas kuv ua no yimhuab tsis txaus rau koj nyob.
19Thov koj saib rau koj tus qhev tej lus taij lus thov no. Au Yawmsaub uas yog kuv tus Vajtswv, thov koj mloog kuv lub suab thiab tej lus taij thov uas koj tus qhev thov ntawm koj xubntiag no,
20xwv koj lub qhov muag thiaj ntsia ntsoov lub tuam tsev no nruab hnub hmo ntuj, yog lub chaw uas koj cog tseg tias koj yuav tso koj lub npe nyob hauv, koj thiaj li mloog tej lus thov uas koj tus qhev tig xubntiag rau lub chaw no thov.
21Thiab thov koj mloog koj tus qhev thiab koj haiv neeg Yixayee tej lus taij thov rau thaum lawv tig xubntiag rau lub chaw no thov. Koj nyob saum ntuj ceeb tsheej uas yog koj lub chaw nyob mas thov koj mloog. Thaum koj hnov lawd thov koj zam txim.
22“Yog leejtwg tau ua txhaum rau nws kwvtij zej zog es yuav tsum twv tsawm, thiab nws tuaj twv tsawm ntawm koj lub thaj xyeem hauv lub tuam tsev no,
23mas thov koj nyob saum ntuj mloog thiab thov koj tu. Thov koj txiav txim rau koj cov qhev ob tog, rau txim rau tus uas ua txhaum thiab coj tej uas nws ua ntawd rov poob rau saum nws taubhau. Thiab tus uas tsis txhaum mas thov koj tsa kom nws muaj cai pauj qhov uas nws ua ncaj ncees.
24“Yog koj haiv neeg Yixayee swb lawv cov yeeb ncuab rau qhov lawv tau ua txhaum rau koj, mas yog lawv tig rov los cuag koj thiab lees yuav koj lub npe thiab taij thov koj hauv lub tuam tsev no,
25ces thov koj nyob saum ntuj mloog thiab zam koj haiv neeg Yixayee lub txim thiab coj lawv rov los rau hauv lub tebchaws uas koj tau pub rau lawv thiab lawv tej poj koob yawm txwv.
26“Thaum rooj ntug kaw thiab tsis muaj nag los vim yog lawv tau ua txhaum rau koj, mas yog lawv tig xubntiag rau lub chaw no thov thiab lees yuav koj lub npe thiab tig ntawm lawv tej kev txhaum rau thaum koj tsim txom lawv,
27ces thov koj nyob saum ntuj mloog thiab thov koj zam koj cov qhev uas yog koj haiv neeg Yixayee lub txim. Thov koj qhia txojkev zoo uas tsim nyog lawv taug rau lawv, thiab thov koj pub nag los rau hauv koj lub tebchaws uas koj tau pub ua qub txeeg qub teg rau koj haiv neeg.
28“Yog lub tebchaws raug kev tshaib nqhis, yog muaj mob kis lossis qoob loo nce hmob lossis tuaj pwm lossis muaj kooj muaj kab ntsig, lossis lawv cov yeeb ncuab tuaj vij lawv hauv lub moos twg, mas txawm yog muaj kev mob phem yam twg los kev mob kev nkeeg yam twg tshwm tuaj,
29thiab txawm yog ib tug twg lossis koj haiv neeg Yixayee huvsi taij li cas thiab thov li cas vim qhov uas nyias paub nyias kev txom nyem thiab nyias tej kev nyuaj siab es tsa tes ncaj rau lub tuam tsev no,
30ces thov koj nyob saum ntuj uas yog koj lub chaw nyob mloog thiab zam txim thiab ua rau txhua tus uas koj twb paub hauv lawv lub siab, raws li lawv tau ua huvsi, rau qhov koj, tsuas yog koj tib leeg xwb thiaj paub hauv neeg lub siab huvsi,
31kom lawv thiaj hwm thiab paub ntshai koj thiab ua lawv lub neej raws li koj txojkev txhua hnub txhua lub sijhawm uas lawv nyob hauv lub tebchaws uas koj tau pub rau peb tej poj koob yawm txwv.
32“Ib yam nkaus li ntawd, thaum lwm haiv neeg ib tug twg uas tsis yog koj haiv neeg Yixayee tuaj lwm lub tebchaws deb tuaj vim yog hnov txog koj lub npe thiab koj txhais tes uas muaj hwjchim thiab koj txhais npab uas tsa hlo, mas thaum nws tuaj tig xubntiag rau lub tuam tsev no thov,
33ces thov koj nyob saum ntuj uas yog koj lub chaw nyob mloog thiab thov koj ua raws li txhua yam uas lwm haiv neeg tau thov rau koj, xwv txhua haiv neeg hauv ntiajteb thiaj paub koj lub npe thiab ntshai thiab hwm koj yam nkaus li koj haiv neeg Yixayee, thiab lawv thiaj paub tias lub tuam tsev uas kuv tau ua no lawv hu raws li koj lub npe.
34“Yog koj haiv neeg tawm mus ua rog rau lawv cov yeeb ncuab rau txojkev twg uas koj txib lawv mus, es lawv tig xubntiag thov ncaj rau lub nroog no uas koj tau xaiv cia thiab tig xubntiag thov ncaj rau lub tuam tsev uas kuv tau ua rau koj lub npe nyob,
35mas thov koj nyob saum ntuj mloog lawv tej lus taij lus thov thiab tuav lawv txojcai.
36“Yog lawv ua txhaum rau koj, vim tsis muaj ib tug twg uas tsis ua txhaum, es koj npau taws rau lawv, thiab muab lawv cob rau yeeb ncuab lawv thiaj raug ntes coj mus rau yeeb ncuab lub tebchaws tsis hais deb los ze,
37yog lawv lub siab xam pom lawv tej kev txhaum rau hauv lub tebchaws uas lawv raug ntes coj mus ntawd thiab ntxeev dua siab thiab taij thov koj hauv lub tebchaws uas lawv nyob ntawd hais tias, ‘Peb tau ua txhaum thiab ua tsis ncaj thiab ua phem kawg li,’
38yog lawv ntxeev dua siab kawg siab kawg ntsws kawg tswvyim plab plaws hauv lub tebchaws uas lawv raug yeeb ncuab ntes coj mus nyob ntawd, thiab yog lawv tig xubntiag rau lawv lub tebchaws uas koj pub rau lawv tej poj koob yawm txwv thov koj thiab tig xubntiag rau lub nroog uas koj tau xaiv cia thiab lub tuam tsev uas kuv tau ua rau koj lub npe nyob no,
39mas thov koj nyob saum ntuj uas yog koj lub chaw nyob mloog lawv tej lus taij lus thov thiab tuav lawv txojcai thiab zam koj haiv neeg lub txim uas lawv tau ua txhaum rau koj.
40Au kuv tus Vajtswv, nimno thov koj tsa koj lub qhov muag saib thiab thov koj tig ntsej mloog tej lus uas thov ntawm lub chaw no.
41“Au Vajtswv Yawmsaub,
thov koj sawv tsees
los rau hauv koj lub chaw so,
koj thiab koj lub phij xab
uas muaj koj lub hwjchim.
Au Vajtswv Yawmsaub,
thov kom koj txojkev cawm dim
nyob ntawm koj cov pov thawj,
thiab cia koj cov neeg uas dawb huv
zoo siab xyiv fab rau qhov koj ua zoo rau lawv.
42Au Vajtswv Yawmsaub, thov tsis txhob tso
tus uas koj hliv roj tsa lawd pov tseg.
Thov koj nco ntsoov koj txojkev hlub ruaj khov
uas koj muab rau koj tus qhev Davi.”
6
所罗门向百姓讲话
（王上8．12－21）
1那时，所罗门说：
“耶和华曾说要住在幽暗之处。
2我为你建了一座雄伟的殿宇，
作为你永远居住的地方。”
3王转过脸来为以色列全会众祝福，以色列全会众都站立。
4所罗门说：“耶和华－以色列的上帝是应当称颂的！因他亲口向我父大卫应许的，也亲手成就了；他曾说：
5‘自从那日我领我百姓出埃及地以来，我未曾在以色列各支派中选择一城，在那里为我的名建造殿宇，也未曾拣选一人作我百姓以色列的君王。
6但我选择耶路撒冷，使我的名留在那里，又拣选大卫治理我的百姓以色列。’
7我父大卫的心意是要为耶和华－以色列上帝的名建殿。
8耶和华却对我父大卫说：‘你有心为我的名建殿，这心意是好的；
9但你不可建殿，惟有你亲生的儿子才可为我的名建殿。’
10现在耶和华实现了他所应许的话，使我接续我父大卫坐以色列的王位，正如耶和华所说的，我也为耶和华－以色列上帝的名建造了这殿。
11我将约柜安置在那里，柜内有耶和华的约，就是他与以色列人所立的约。”
所罗门的祷告
（王上8．22－53；诗132．8－9）
12所罗门当着以色列全会众，站在耶和华的坛前，举起手来。
13所罗门曾造一个铜台，长五肘，宽五肘，高三肘，放在院中。他站在台上，当着以色列全会众双膝跪下，向天举手，
14说：“耶和华－以色列的上帝啊，天上地下没有神明可与你相比！你向那些尽心行在你面前的仆人守约施慈爱，
15这约是你向你仆人大卫守的，是你应许他的。你亲口应许，亲手成就，正如今日一样。
16耶和华－以色列的上帝啊，你向你仆人我父大卫应许说：‘你的子孙若谨慎自己的行为，遵行我的律法，像你在我面前所行的，就不断有人在我面前坐以色列的王位。’现在求你信守这话。
17耶和华－以色列的上帝啊，现在求你成就向你仆人大卫所应许的话。
18“上帝果真与世人同住在地上吗？看哪，天和天上的天尚且不足容纳你，何况我所建的这殿呢？
19惟求耶和华－我的上帝垂顾仆人的祷告祈求，俯听仆人在你面前的祈祷呼求。
20愿你的眼目昼夜看顾这殿，就是你应许立为你名的居所；求你垂听祷告，你仆人向此处的祷告。
21你仆人和你百姓以色列向此处祈祷的时候，求你从天上你的居所垂听，垂听而赦免。
22“人若得罪邻舍，有人强迫他，要他起誓，他来到这殿，在你的坛前起誓，
23求你从天上垂听、处理，向你的仆人施行审判，定恶人有罪，照他所行的报应在他头上；定义人为义，照他的义赏赐他。
24“你的百姓以色列若得罪你，败在仇敌面前，却又归向你，宣认你的名，在这殿里向你祈求祷告，
25求你从天上垂听，赦免你百姓以色列的罪，使他们归回你赐给他们和他们列祖之地。
26“你的百姓若得罪了你，你使天闭塞不下雨；他们若向此处祷告，宣认你的名，因你的惩罚而离开他们的罪，
27求你在天上垂听，赦免你仆人你百姓以色列的罪，将当行的善道教导他们，并降雨在你的地，就是你赐给你百姓为业之地。
28“这地若有饥荒、瘟疫、焚风⚓、霉烂、蝗虫、蚂蚱，或有仇敌围困这地的城门，无论遭遇什么灾祸疾病，
29你的百姓以色列，或众人或一人，自觉灾祸困苦，向这殿举手，无论祈求什么，祷告什么，
30求你从天上你的居所垂听赦免。因为你知道人心，惟有你知道世人的心，求你照各人所行的一切待他们，
31使他们在你赐给我们列祖的土地上一生一世敬畏你，遵行你的道。
32“论到不属你百姓以色列的外邦人，若为你的大名和大能的手，以及伸出来的膀臂，从远方而来，来向这殿祷告，
33求你从天上你的居所垂听，照着外邦人向你所求的一切而行，使地上万民都认识你的名，敬畏你，像你的百姓以色列一样，又使他们知道我所建造的是称为你名下的殿。
34“你的百姓若奉你的派遣出去，无论往何处与仇敌争战，他们若向你所选择的这城和我为你名所建造的殿祷告，
35求你从天上垂听他们的祷告祈求，为他们伸张正义。
36“你的百姓若得罪你，因为没有人不犯罪，你向他们发怒，把他们交在仇敌面前，掳他们的人把他们带到或远或近之地；
37他们若在被掳之地那里回心转意，在被掳之地悔改，向你恳求说：‘我们有罪了，我们悖逆了，我们作恶了’；
38他们若在被掳之地尽心尽性归向你，又向自己的地，就是你赐给他们列祖的地和你所选择的城，以及我为你名所建造的这殿祷告，
39求你从天上你的居所垂听他们的祷告祈求，为他们伸张正义，赦免你的百姓向你犯的罪。
40我的上帝啊，现在求你睁眼看，侧耳听在此处所献的祷告。
41“耶和华上帝啊，现在求你兴起，
与你有能力的约柜同入安歇之所。
耶和华上帝啊，愿你的祭司披上救恩，
愿你的圣民蒙福欢乐。
42耶和华上帝啊，求你不要厌弃你的受膏者，
要记得向你仆人大卫所施的慈爱。”