4
Nenpukhanexa ua npau suav zaum ob
1Kuv yog vajntxwv Nenpukhanexa tshaj tawm rau ib tsoom neeg thiab ib tsoom tebchaws thiab cov uas hais txhua yam lus uas nyob thoob qab ntuj hais tias, Thov kom nej tsuas muaj noj qab nyob zoo heev zuj zus.
2Kuv pom zoo uas yuav piav tej txujci tseem ceeb thiab tej txujci phimhwj uas Vajtswv tus loj dua ntais tau ua rau kuv.
3Nws tej txujci loj kawg li lauj!
Nws tej haujlwm phimhwj
muaj hwjchim kawg li lauj!
Nws yuav kav mus ib txhis tsis kawg
thiab nws muaj hwjchim kav
ib tiam dhau ib tiam.
4Kuv yog Nenpukhanexa noj qab nyob zoo hauv kuv lub tsev thiab vam meej rau hauv kuv lub tsev vajntxwv.
5Kuv ua npau suav pom yam uas ua rau kuv ntshai. Thaum kuv pw saum kuv lub txaj tej uas kuv xav thiab tej uas kuv ua yog toog tshwm rau hauv kuv lub taubhau ua rau kuv poob siab.
6Kuv thiaj ua ntawv kom coj cov neeg txawj ntse hauv Npanpiloo sawvdaws tuaj cuag kuv kom lawv thiaj txhais tau zaj npau suav rau kuv paub.
7Cov txiv neeb txiv yaig thiab cov uas txawj ua khawv koob yees siv thiab cov Kheedia txawm nkag los. Kuv thiaj piav zaj npau suav rau lawv, tiamsis lawv txhais tsis tau lub ntsiab.
8Thaum kawg Daniyee thiaj tuaj cuag kuv, nws muaj dua ib lub npe hu ua Npeethesaxa raws li kuv tus dab lub npe, nws muaj tej timtswv⚓ uas dawb huv tus ntsuj plig, mas kuv piav zaj npau suav rau nws mloog tias,
9“Npeethesaxa uas yog tej txiv neeb tus thawj 'e, vim yog kuv paub tias tej timtswv uas dawb huv tus ntsuj plig nyob hauv koj thiab tsis muaj ib yam dabtsi uas tsis muaj leejtwg paub uas yuav ceeblaj dhau koj txhais tsis tau, zaj uas kuv ua npau suav pom yog li no. Mas thov koj txhais lub ntsiab rau kuv.
10Zaj yog toog uas tshwm rau hauv kuv lub taubhau rau thaum kuv pw saum lub txaj yog li no. Kuv saib mas pom ib tsob ntoo nyob hauv plawv lub ntiajteb siab kawg li.
11Tsob ntoo ntawd loj hlob thiab khov kawg li, lub ntsis siab mus nto ntuj, thiab thoob qab ntuj kawg puavleej pom tau.
12Cov nplooj kuj zoo nkauj, cov txiv kuj ncw, sawvdaws noj tau tsob ntoo ntawd. Tej tsiaj qus los nraim hauv tus qab duab ntxoov ntxoo thiab tej nas noog saum nruab ntug los nyob saum tej ceg, thiab txhua yam uas muaj txojsia kuj noj tsob ntoo ntawd.
13“Zaj yog toog uas tshwm rau hauv kuv lub taubhau rau thaum kuv pw saum lub txaj, ua ciav kuv pom ib tug faj xwm dawb huv nqes saum ntuj los.
14Nws qw nrov thiab hais tias, ‘Cia li ntov tsob ntoo no thiab txiav nws tej ceg huvsi, cia li muab tej nplooj lwg du lug thiab muab tej txiv w rau tom ub tom no. Cia tej tsiaj khiav hauv tsob qab ntoo mus thiab tej noog khiav saum tej ceg tag.
15Tiamsis tseg lub hauv paus thiab cov cag nyob hauv av, muab ib daim hlau thiab tooj liab khwb lub hauv paus cia nyob hauv nruab nrab tej nroj mos tom teb. Cia nws ntub tej lwg saum ntuj, cia nws nrog tsiaj qus nyob hauv nruab nrab tej nroj tsuag hauv lub ntiajteb.
16Cia nws lub siab hloov tsis thooj li neeg lub thiab muab tsiaj qus lub siab rau nws. Tso nws nyob li ntawd kom puv xya xyoo.⚓
17Tej lus txiav txim ntawd yog cov faj xwm txiav, yog cov uas dawb huv tej lus txiav txim siab kom cov uas muaj txojsia nyob thiaj paub tias tus Vajtswv loj dua ntais kav neeg tej tebchaws thiab pub tebchaws rau tus uas nws xav pub, thiab tsa tus uas qes kawg ua tus uas kav.’
18Zaj npau suav no yog kuv vajntxwv Nenpukhanexa pom. Npeethesaxa 'e, koj cia li hais lub ntsiab rau kuv, rau qhov cov neeg txawj ntse hauv kuv lub tebchaws sawvdaws txhais tsis tau zaj npau suav rau kuv, tiamsis koj yuav txhais tau vim tej timtswv dawb huv tus ntsuj plig nyob hauv koj.”
19Ces Daniyee uas muaj dua npe hu ua Npeethesaxa txawm nyuaj siab ib nyuag pliag thiab tej uas nws xav ua rau nws poob siab. Vajntxwv thiaj hais tias, “Npeethesaxa, tsis txhob cia zaj npau suav lossis lub ntsiab ua rau koj poob siab.” Npeethesaxa teb tias, “Yawg hlob, thov cia zaj npau suav ntawd poob rau cov uas ntxub koj thiab lub ntsiab poob rau koj cov yeeb ncuab.
20Tsob ntoo uas koj pom, uas loj hlob thiab khov kawg li, lub ntsis siab mus nto ntuj, thiab thoob qab ntuj kawg puavleej pom tau,
21cov nplooj kuj zoo nkauj, cov txiv kuj ncw, sawvdaws noj tau tsob ntoo ntawd, thiab tej tsiaj qus los nraim hauv tus qab duab ntxoov ntxoo thiab tej nas noog saum nruab ntug los nyob saum tej ceg,
22au vajntxwv, tsob ntoo ntawd yog koj ntag. Koj loj hlob thiab khov, qhov uas koj tau ua loj kuj loj zuj zus tuaj thiab siab mus nto ntuj, thiab koj muaj hwjchim kav mus thoob qab ntuj kawg.
23Koj pom ib tug faj xwm dawb huv nqes saum ntuj los thiab hais tias, ‘Cia li ntov tsob ntoo no thiab ua kom puam tsuaj, tiamsis tseg lub hauv paus thiab cov cag nyob hauv av, muab ib daim hlau thiab tooj liab khwb lub hauv paus cia nyob hauv nruab nrab tej nroj mos tom teb. Cia nws ntub tej lwg saum ntuj, cia nws nrog tsiaj qus nyob, mus txog thaum puv xya xyoo.’ f
24Au vajntxwv, tej uas koj pom ntawd lub ntsiab yog li no. Vajtswv uas loj dua ntais hais lus tuaj rau vajntxwv uas yog kuv tus tswv tias
25koj yuav raug muab ntiab tawm hauv tej neeg mus thiab koj yuav nrog tej tsiaj qus nyob, thiab koj yuav tsum noj zaub ib yam li nyuj, thiab koj yuav ntub cov lwg saum ntuj, thiab koj yuav nyob li ntawd kom puv xya xyoo,f mus txog thaum koj paub tias tus uas loj dua ntais kav neeg tej tebchaws thiab pub tebchaws rau tus uas nws xav pub.
26Qhov uas hais kom tseg lub hauv paus ntoo thiab tej cag nyob ntawd, lub ntsiab yog hais tias koj lub tebchaws tseem tseg rau koj kav, txij thaum koj lees tias Vajtswv ntuj kav rawv.
27Au vajntxwv, vim li no thov koj yuav tej lus uas kuv hais. Muab koj tej kev txhaum pov tseg es ua ncaj ncees, thiab tseg koj tej kev phem kev qias es muaj lub siab khuvleej cov uas raug quab yuam, xwv koj thiaj noj qab nyob zoo ntev mus.”
28Tej xwm txheej no huvsi tshwm los raug vajntxwv Nenpukhanexa.
29Dhau kaum ob lub hlis nws mus ncig saum vajntxwv txheej tsev las tshav hauv Npanpiloo,
30thiab vajntxwv hais tias, “No yog lub tuam nroog Npanpiloo los tsis yog, uas kuv siv lub hwjchim loj kawg tsim los ua lub chaw rau vajntxwv nyob thiab ua rau kuv lub hwjchim meej mom nto moo lug?”
31Thaum tej lus ntawd tseem nyob hauv vajntxwv lub qhov ncauj txawm muaj ib lub suab hais saum ntuj tuaj hais tias, “Au vajntxwv Nenpukhanexa, tej lus no yog hais rau koj tias, lub tebchaws ncaim ntawm koj lawm,
32thiab koj yuav raug muab ntiab tawm hauv tej neeg mus thiab koj yuav nrog tej tsiaj qus nyob, thiab koj yuav tsum noj zaub ib yam li nyuj, thiab koj yuav nyob li ntawd kom puv xya xyoo,f mus txog thaum koj lees paub tias tus uas loj dua ntais kav neeg tej tebchaws thiab pub tebchaws rau tus uas nws xav pub.”
33Ces tamsim ntawd tej lus ntawd txawm tiav rau Nenpukhanexa. Nws raug muab ntiab tawm hauv tej neeg mus thiab nws noj zaub ib yam li nyuj, nws lub cev ntub lwg saum ntuj mus txog thaum cov plaubhau ntev li plaub dav thiab nws tej rau tes ntev li rau noog.
34Dhau lub sijhawm ntawd lawm, kuv, Nenpukhanexa, tsa muag ntsia saum ntuj mas kuv rov feeb meej li qub,
kuv thiaj qhuas Vajtswv uas loj dua ntais,
thiab kuv qhuas thiab ua rau
tus uas nyob mus ib txhis tau koob meej,
rau qhov nws muaj hwjchim kav mus ib txhis
thiab nws lub tebchaws yuav nyob ruaj
ib tiam dhau ib tiam mus li.
35Nws pom tias ib tsoom neeg hauv ntiajteb
sawvdaws tsis tseem ceeb dabtsi,
nws ua raws li nws lub siab nyiam
rau cov neeg qaum ntuj
thiab rau cov uas nyob ntiajteb,
tsis muaj leejtwg tav tau Vajtswv txhais tes
lossis hais rau nws tias, “Koj ua dabtsi ne?”
36Lub sijhawm ntawd kuv lub siab thiaj li feeb rov los, thiab kuv lub hwjchim meej mom thiab kuv lub meej nthawb thiaj li rov los rau kuv ua rau kuv lub tebchaws tau koob meej. Kuv cov tub sablaj thiab kuv cov thawj tuaj cuag kuv, thiab kuv thiaj rov raug muab tsa kav lub tebchaws ruaj thiab tau koob meej loj tsav ntxiv rau.
37Nimno kuv, Nenpukhanexa, qhuas thiab txhawb nqa thiab muab koob meej rau tus tuam vajntxwv saum ntuj, rau qhov txhua yam uas nws ua kuj raug cai thiab nws tej kev kuj ncaj. Cov uas ua lub neej khav theeb nws muab txo tau kom qes.
4
尼布甲尼撒的第二个梦
1尼布甲尼撒王对住在全地各方、各国、各族的人说：“愿你们大享平安！
2我乐意宣扬至高上帝向我所行的神迹奇事。
3他的神迹何其大！
他的奇事何其盛！
他的国度存到永远；
他的权柄存到万代！
4“我－尼布甲尼撒安居在家中，在宫里享受荣华。
5我做了一个梦，使我惧怕。我在床上的意念和脑中的异象，使我惊惶。
6因此我降旨召巴比伦的智慧人全都到我面前，要他们将梦的解释告诉我。
7于是那些术士、巫师、迦勒底人、观兆的都进来，我将那梦告诉他们，他们却不能把梦的解释告诉我。
8最后，但以理，就是按照我神明的名字称为伯提沙撒的，来到我面前，他里头有神圣神明的灵，我将梦告诉他：
9‘术士的领袖伯提沙撒啊，我知道你里头有神圣神明的灵，什么奥秘都不能为难你。现在你要把我梦中所见的异象和梦的解释告诉我⚓。’
10“我在床上脑中的异象是这样：我观看，看哪，大地中间有一棵树，极其高大。
11那树渐长，而且茁壮，高得顶天，从地极都能看见，
12叶子华美，果子甚多，可作所有动物的食物；野地的走兽卧在荫下，天空的飞鸟宿在枝上，凡有血肉的都从这树得食物。
13“我观看，我在床上脑中的异象是这样，看哪，有守望者，就是神圣的一位，从天而降，
14大声呼叫说：‘砍倒这树！砍下枝子！拔掉叶子！抛散果子！使走兽逃离树下，飞鸟躲开树枝。
15树的残干却要留在地里，在田野的青草中用铁圈和铜圈套住。任他让天上的露水滴湿，和地上的走兽一同吃草，
16使他的心改变，不再是人的心，而给他一个兽心，使他经过七个时期⚓。
17这是众守望者所发的命令，是众圣者所作的决定，好叫世人知道至高者在人的国中掌权，要将国赐给谁就赐给谁，并且立极卑微的人执掌国权。’
18“这是我－尼布甲尼撒王所做的梦。伯提沙撒啊，你要说明这梦的解释；我国中所有的智慧人都不能把梦的解释告诉我，惟独你能，因你里头有神圣神明的灵。”
但以理解梦
19于是称为伯提沙撒的但以理惊骇片时，心意惊惶。王说：“伯提沙撒啊，不要因梦和梦的解释惊惶。”伯提沙撒回答说：“我主啊，愿这梦归给恨恶你的人，这梦的解释归给你的敌人。
20你所见的树渐长，而且茁壮，高得顶天，全地都能看见，
21叶子华美，果子甚多，可作所有动物的食物；野地的走兽住在其下，天空的飞鸟宿在枝上。
22“王啊，这成长又茁壮的树就是你。你的威势成长及于天，你的权柄达到地极。
23王既看见一位神圣的守望者从天而降，说：‘将这树砍倒毁坏，树的残干却要留在地里，在田野的青草中用铁圈和铜圈套住。任他让天上的露水滴湿，与野地的走兽一同吃草，直到经过七个时期。’
24“王啊，梦的解释就是这样：临到我主我王的事是出于至高者的命令。
25你必被赶出离开世人，与野地的走兽同住，吃草如牛，让天上的露水滴湿，且要经过七个时期，直等到你知道至高者在人的国中掌权，要将国赐给谁就赐给谁。
26这使树的残干存留的命令，是要等你知道天在掌权，你的国必定归你。
27王啊，求你悦纳我的谏言，以施行公义除去罪过，以怜悯穷人除掉罪恶，或者你的平安可以延长。”
28这些事都临到尼布甲尼撒王。
29过了十二个月，他在巴比伦王宫顶上散步。
30王说：“这大巴比伦岂不是我用大能大力建为首都，要显示我威严的荣耀吗？”
31这话还在王口中的时候，有声音从天降下，说：“尼布甲尼撒王啊，有话对你说，你的国离开你了。
32你必被赶出离开世人，与野地的走兽同住，吃草如牛，且要经过七个时期；等你知道至高者在人的国中掌权，要将国赐给谁就赐给谁。”
33当时这话就应验在尼布甲尼撒身上，他被赶出离开世人，吃草如牛，身体被天上的露水滴湿，头发长得像鹰的羽毛，指甲长得像鸟爪。
尼布甲尼撒颂赞上帝
34“时候到了，我－尼布甲尼撒举目望天，我的知识复归于我，我就称颂至高者，赞美尊敬活到永远的上帝。
他的权柄存到永远，
他的国度存到万代。
35地上所有的居民都算为虚无；
在天上万军和地上居民中，
他都凭自己的旨意行事。
无人能拦住他的手，
或问他说，你在做什么呢？
36“那时，我的知识复归于我，威严和光荣也复归于我，使我的国度得荣耀，我的谋士和大臣也来朝见我。我又重建我的国度，更大的权势加添在我身上。
37现在我－尼布甲尼撒赞美、尊崇、恭敬天上的王，因为他所行的全都信实，他所做的尽都公平。那行事骄傲的，他能降为卑。”