32
Yelemi yuav daim teb ntawm Anathau
1No yog tej lus uas Yawmsaub hais tuaj rau Yelemi rau xyoo kaum uas Xedekhiya ua vajntxwv kav Yuda, thiab yog xyoo kaum yim uas Nenpukhanexa ua vajntxwv.
2Thaum ntawd vajntxwv Npanpiloo cov tub rog tabtom vij lub nroog Yeluxalees thiab Yelemi uas ua xibhwb cev Vajtswv lus kuj raug muab kaw rau hauv cov tub rog uas zov vajntxwv lub loog uas nyob hauv Yuda tus vajntxwv lub vaj.
3Yuda tus vajntxwv Xedekhiya tau muab Yelemi kaw thiab hais tias, “Ua cas koj cev Vajtswv lus hais tias, ‘Yawmsaub hais li no tias, Saib maj, kuv yuav muab lub nroog no rau hauv vajntxwv Npanpiloo txhais tes, thiab nws yuav txeeb tau lub nroog no.
4Yuda tus vajntxwv Xedekhiya yuav khiav tsis dim cov Kheedia txhais tes, ces nws yuav raug muab cob rau hauv vajntxwv Npanpiloo txhais tes tiag tiag li, thiab yuav tau nrog vajntxwv Npanpiloo sib txuas lus ntawm ncauj thiab pom nws tim ntsej tim muag.
5Vajntxwv Npanpiloo yuav coj Xedekhiya mus rau Npanpiloo, mas Xedekhiya yuav nyob qhov ntawd mus txog thaum kuv rau txim rau nws. Txawm yog koj ua rog rau cov Kheedia los koj yuav kov tsis yeej. Yawmsaub hais li no ntag.’ ”
6Yelemi hais tias, “Yawmsaub hais tej lus tuaj rau kuv tias,
7Saib maj, koj txiv ntxawm Salu tus tub Hanamee yuav tuaj cuag koj thiab hais tias, ‘Cia li yuav kuv daim teb ntawm Anathau, rau qhov koj muaj feem txhiv yuav ua koj tug.’
8Mas kuv tus kwvtij Hanamee tuaj cuag kuv ntawm cov tub rog uas zov vajntxwv lub loog raws li tej lus uas Yawmsaub tau hais rau kuv lawm, mas Hanamee hais tias, ‘Cia li yuav kuv daim teb ntawm Anathau uas nyob hauv Npeeyamee tebchaws, rau qhov koj muaj feem tuav ua koj tug thiab txhiv rau koj. Cia li yuav maj.’ Mas kuv thiaj paub tias no yog Yawmsaub li lus tiag.
9“Mas kuv thiaj yuav daim teb hauv Anathau ntawm kuv tus kwvtij Hanamee, thiab kuv luj kaum xya sekee nyiaj⚓ rau nws.
10Kuv thiaj sau npe rau hauv daim ntawv teb thiab ntaus cim nias rau, muaj timkhawv thiab muab teev luj nyiaj rau.
11Kuv thiaj txais daim ntawv yuav teb uas ntaus cim rau lawm uas muaj ntsiab los muag thiab yuav, thiab daim ntawv uas tsis tau ntaus cim.
12Mas kuv muab daim ntawv yuav teb rau Npalu uas yog Neliya tus tub, tab meeg kuv tus kwvtij Hanamee thiab cov timkhawv uas teev npe rau daim ntawv yuav teb thiab tab meeg cov Yudai sawvdaws uas zaum hauv cov tub rog uas zov vajntxwv lub loog. Npalu yawg yog Maxeya.
13Kuv thiaj hais rau Npalu tab meeg lawv tias,
14‘Yawmsaub tus muaj hwjchim loj kawg nkaus uas yog Yixayee tus Vajtswv hais li no tias, Cia li coj daim ntawv teb no mus, yog daim uas ntaus cim rau thiab daim uas tsis ntaus, mas muab ntim rau hauv ib lub hub av thiaj nyob tau ntev,
15rau qhov Yawmsaub tus muaj hwjchim loj kawg nkaus uas yog Yixayee tus Vajtswv hais li no tias, Tej vaj tse tej teb thiab tej vaj txiv hmab hauv lub tebchaws no yuav raug muab muag thiab yuav dua ib zaug thiab.’
16“Thaum kuv muab daim ntawv yuav teb rau Neliya tus tub Npalu lawm, kuv thov Yawmsaub hais tias,
17Au Vajtswv Yawmsaub, koj yog tus uas siv koj lub hwjchim loj kawg thiab koj tsa hlo koj txhais npab tsim ntuj tsim ntiajteb. Tsis muaj ib yam dabtsi uas koj ua tsis tau.
18Koj yog tus uas ua txojkev hlub ruaj khov tshwm rau ntau txhiab leej, thiab rau txim rau tus neeg uas ua txhaum tej menyuam uas tshwm los tom qab. Au Vajtswv uas loj kawg thiab muaj hwjchim loj, koj lub npe yog Yawmsaub uas muaj hwjchim loj kawg nkaus.
19Koj yog lub chaw sablaj ntxig nug zoo heev thiab koj tej haujlwm muaj hwjchim loj kawg. Koj lub qhov muag pom ntsoov txhua yam uas neeg ua, thiab pub nqe zog rau txhua tus raws li uas lawv xyaum ua lawv lub neej thiab pub raws li tej uas lawv ua.
20Koj yog tus uas ua txujci tseem ceeb thiab txujci phimhwj tshwm rau hauv Iyi tebchaws, thiab los txog niaj hnub nimno kuj ua tshwm rau hauv Yixayee tebchaws thiab hauv nruab nrab ib tsoom neeg, thiab ua koj lub npe nto moo lug yam li niaj hnub nimno.
21Koj ua txujci tseem ceeb thiab txujci phimhwj coj koj haiv neeg Yixayee tawm hauv Iyi tebchaws los, koj siv koj txhais tes uas muaj hwjchim thiab tsa hlo koj txhais npab thiab ua kom muaj kev txhawj kev ntshai kawg li.
22Koj muab lub tebchaws no rau lawv, yog lub tebchaws uas koj tau cog lus tseg rau lawv tej poj koob yawm txwv tias yuav pub rau lawv, yog lub tebchaws uas muaj kua mis thiab zib ntab ntws nto.
23Lawv tau txeem los thiab tuav tau lub tebchaws no ua lawv tug. Tiamsis lawv tsis mloog koj lus thiab tsis ua raws li koj txoj kevcai thiab tsis ua ib yam dabtsi raws li koj hais kom lawv ua kiag li. Vim li no koj thiaj tso tej xwm txheej phem no huvsi los raug lawv.
24“ ‘Saib maj, twb tib tej chaw siab vij yuav txeeb lub nroog lawm. Vim tej hniav ntaj thiab kev tshaib nqhis thiab mob kis lub nroog twb raug muab rau hauv cov Kheedia uas tabtom ua rog ntawd txhais tes lawm. Tej lus uas koj hais twb muaj raws li ntawd lawm, koj yeej pom ntsoov.
25Au Vajtswv Yawmsaub, txawm yog lub nroog no raug muab rau hauv cov Kheedia txhais tes lawm, los koj tseem hais rau kuv tias, Rho nyiaj yuav daim teb thiab nrhiav timkhawv.’ ”
26Yawmsaub hais lus tuaj rau Yelemi tias,
27“Saib maj, kuv yog Yawmsaub, yog ib tsoom neeg tus Vajtswv, muaj ib yam dabtsi twg uas kuv ua tsis tau lov?
28Vim li no Yawmsaub hais li no tias, Saib maj, kuv tabtom muab lub nroog no cob rau hauv cov Kheedia txhais tes thiab muab cob rau vajntxwv Nenpukhanexa hauv Npanpiloo txhais tes mas nws yuav txeeb tau.
29Cov Kheedia uas ua rog ntaus lub nroog no yuav tuaj muab lub nroog no hlawv kub hnyiab tag, thiab yuav kub tej tsev uas lawv hlawv xyab xyeem rau dab Npa‑as thiab hliv cawv txiv hmab xyeem rau luag tej dab saum lawv txheej tsev las tshav, zes kom kuv chim.
30Yixayee caj ces thiab Yuda caj ces tsis tau ua ib yam dabtsi zoo tsuas yog ua kev phem rau kuv pom txij thaum yau los li xwb. Yixayee caj ces tsis tau ib yam dabtsi li, lawv txhais tes tsuas yog ua tej haujlwm uas zes kom kuv chim. Yawmsaub hais li no ntag.
31Lub nroog no tau zes kom kuv chim thiab npau taws txij hnub uas rhawv los txog niaj hnub nimno. Vim li no kuv yuav muab rhuav tshem ntawm kuv lub qhov muag mus,
32vim yog Yixayee caj ces thiab Yuda caj ces tej kev phem txhua yam uas zes ua rau kuv chim, twb yog lawv tej vajntxwv thiab lawv cov thawj coj thiab lawv cov pov thawj thiab lawv cov xibhwb cev lus thiab cov Yuda thiab cov uas nyob hauv Yeluxalees sawvdaws ua ntag.
33Lawv tau tig nrob qaum rau kuv, tsis yog tig ntsej muag rau kuv. Txawm yog kuv twb qhia lawv tsis tu ncua, los lawv tsis mloog tsis txais yuav tej lus qhuab qhia.
34Lawv muab tej uas qias vuab tsuab txawb rau hauv lub tuam tsev uas hu raws li kuv lub npe thiaj puas tsuas lub tuam tsev.
35Lawv ua lub chaw siab teev dab Npa‑as rau hauv lub hav Npeehinoo lawv thiaj muab lawv tej tub tej ntxhais txi rau dab Maulej, yog yam uas kuv tsis tau kom lawv ua, thiab kuv tsis tau xav rau hauv kuv lub siab tias lawv yuav ua tej uas qias vuab tsuab li no ua rau Yuda txhaum muaj txim.
36“Vim li no Yawmsaub uas yog Yixayee tus Vajtswv thiaj hais txog lub nroog no uas nej hais tias, ‘Lub nroog no twb raug muab cob rau hauv vajntxwv Npanpiloo txhais tes lawm, yog raug hniav ntaj hniav riam thiab kev tshaib nqhis thiab mob kis.’
37Saib maj, kuv yuav sau lawv hauv txhua lub tebchaws uas kuv npau taws vog thiab chim heev es muab lawv ntiab mus nyob lawm rov los. Kuv yuav coj lawv rov los rau lub chaw no, thiab kuv yuav pub lawv nyob tso siab plhuav.
38Lawv yuav ua kuv haiv neeg, thiab kuv yuav ua lawv tus Vajtswv.
39Kuv yuav ua kom lawv ua ib lub siab thiab taug ib txojkev, kom lawv thiaj li hwm thiab paub ntshai kuv mus ib txhis, thiaj li zoo rau lawv thiab zoo rau lawv tej tub ki tom qab.
40Kuv yuav cog lus tseg rau lawv mus ib txhis tias kuv yuav tsis tseg qhov uas ua zoo rau lawv, kuv yuav muab lub siab uas hwm thiab paub ntshai kuv rau hauv lawv kom lawv thiaj tsis tso kuv tseg.
41Kuv yuav zoo siab qhov uas ua zoo rau lawv, thiab kuv ruaj siab yuav muab lawv cog cia rau hauv lub tebchaws no kawg kuv lub siab lub ntsws.
42“Yawmsaub hais li no tias, Kuv twb tso xwm txheej phem loj los raug cov neeg no li cas lawm, kuv yuav coj tej kev zoo raws li kuv cog lus tseg lawm huvsi los rau lawv thiab.
43Lawv yuav muag thiab yuav tej teb hauv lub tebchaws no uas nej hais tias, ‘Nyob do cuas tsis muaj neeg thiab tsiaj txhu nyob li, lub tebchaws raug muab rau hauv cov Kheedia txhais tes lawm.’
44Yuav rho nyiaj yuav tej teb, thiab tej ntawv teb yuav sau npe thiab ntaus cim thiab muaj timkhawv, tsis hais hauv Npeeyamee tebchaws thiab ib ncig Yeluxalees thiab hauv Yuda tej moos thiab tej moos pem toj siab thiab tej moos ntawm tej pov roob Sefela, thiab tej moos hauv Neke, rau qhov kuv yuav pub lawv rov qab vam meej li qub. Yawmsaub hais li no ntag.”
32
耶利米购置田地
1犹大王西底家第十年，就是尼布甲尼撒十八年，耶和华的话临到耶利米。
2那时巴比伦王的军队围困耶路撒冷，耶利米先知被囚在犹大王宫中护卫兵的院内；
3因为犹大王西底家囚禁他，说：“你为什么预言耶和华如此说：‘看哪，我要把这城交在巴比伦王的手中，他必攻下这城。
4犹大王西底家必不能逃脱迦勒底人的手，定要交在巴比伦王手中，他要亲眼看到巴比伦王，亲口跟他说话。
5巴比伦王要将西底家带到巴比伦；西底家必住在那里，直到我惩罚⚓他的时候。你们虽与迦勒底人争战，却不顺利。这是耶和华说的。’”
6耶利米说：“耶和华的话临到我，说：
7‘看哪，你叔父沙龙的儿子哈拿篾必到你这里来，说：请你买我在亚拿突的那块地，因为你有代赎的责任。’
8我叔父的儿子哈拿篾果然照耶和华的话来到护卫兵的院内，对我说：‘请你买我在便雅悯境内、亚拿突的那块地；因为它应该由你来承受，而且你也有代赎的责任。请你买下它吧！’我就知道这确是耶和华的话。
9“我便向我叔父的儿子哈拿篾买了亚拿突的那块地，秤了十七舍客勒银子给他。
10我在契上签字，将契封缄，又请证人来，用天平把银子秤给他。
11我又将按照法定条例所立的买契，就是封缄的那一张和敞开的那一张，
12在我叔父的儿子⚓哈拿篾和签字作证的人，并坐在护卫兵院内所有犹大人眼前，交给玛西雅的孙子尼利亚的儿子巴录。
13我在众人眼前嘱咐巴录说：
14‘万军之耶和华－以色列的上帝如此说：你拿着这文件，就是封缄的和敞开的买契，把它们放在瓦器里，以便长久保存。
15因为万军之耶和华－以色列的上帝如此说：将来在这地必有人再购置房屋、田地和葡萄园。’”
耶利米的祈祷
16“我将买契交给尼利亚的儿子巴录以后，就向耶和华祷告说：
17‘唉！主耶和华，看哪，你曾用大能和伸出来的膀臂创造天和地，在你没有难成的事。
18你施慈爱给千万人，又将祖先的罪孽报应在他后世子孙身上。至大全能的上帝啊，万军之耶和华是你的名，
19你谋事有大略，行事有大能，注目观看世人一切的举动，为要照各人所做的和他做事的结果报应他。
20你在埃及地显神迹奇事，直到今日在以色列和世人中间也是如此，建立了自己的名声，正如今日一样。
21你用神迹奇事、大能的手、伸出来的膀臂和大可畏的事，领你的百姓以色列出了埃及，
22把这地赏赐给他们，就是你向他们列祖起誓应许要赐给他们的流奶与蜜之地。
23他们进入并取得这地，却不听从你的话，也不遵行你的律法。你吩咐他们所当行的，他们都不去行，因此你使这一切的灾祸临到他们。
24看哪，敌人已经来到，用土堆攻取这城；这城也因刀剑、饥荒、瘟疫被交在攻城的迦勒底人手中。你所说的话都应验了，看哪，你也看见了。
25主耶和华啊，你却对我说，要用银子为自己买那块地，又请人作证；其实这城已交在迦勒底人的手中了。’”
26耶和华的话临到耶利米，说：
27“看哪，我是耶和华，是凡有血肉之躯者的上帝，在我岂有难成的事吗？
28耶和华如此说：看哪，我必将这城交给迦勒底人的手和巴比伦王尼布甲尼撒的手，他必攻取这城。
29攻城的迦勒底人必来放火焚烧这城和城里的房屋；人曾在这房顶上向巴力烧香，向别神献浇酒祭，惹我发怒。
30以色列人和犹大人从年轻时，就专做我眼中看为恶的事。以色列人尽以手所做的惹我发怒。这是耶和华说的。
31这城自从建造的那日直到今日，常惹我的怒气和愤怒，以致我将这城从我面前除掉；
32这是因以色列人和犹大人一切的邪恶，就是他们和他们的君王、官长、祭司、先知，并犹大人，以及耶路撒冷居民所做的，惹我发怒。
33他们以背向我，不以面向我；我虽然一再教导他们，他们却不听从，不领受训诲，
34竟把可憎之偶像设立在称为我名下的殿中，玷污了这殿。
35他们在欣嫩子谷建造巴力的丘坛，把自己的儿女经火献给摩洛；他们行这可憎的事，使犹大陷在罪里，这并不是我吩咐的，我心里也从来没有想过。”
复国的应许
36现在论到这城，就是你们所说，已经因刀剑、饥荒、瘟疫被交在巴比伦王手中的，耶和华－以色列的上帝如此说：
37“看哪，我曾在怒气、愤怒和大恼怒中，将以色列人赶到各国；我必从那里将他们召集出来，领他们回到此地，使他们安然居住。
38他们要作我的子民，我要作他们的上帝。
39我要使他们彼此同心同道，好叫他们永远敬畏我，使他们和他们后世的子孙得享福乐。
40我要跟他们立永远的约，要施恩给他们，绝不转离；又要把敬畏我的心放在他们心里，不离弃我。
41我必欢喜施恩给他们，尽心尽意、真诚地将他们栽于此地。
42“因为耶和华如此说：我怎样使这一切大灾祸临到这百姓，也要照样使我所应许他们的一切福乐都临到他们。
43你们所说荒凉、无人、无牲畜，已交给迦勒底人手的这地，必有人购置田地。
44在便雅悯地、耶路撒冷四围的各处、犹大的城镇、山地的城镇、谢非拉的城镇，并尼革夫的城镇，人必用银子买田地，在契上签字，将契封缄，找人作证，因为我必使被掳的人归回。这是耶和华说的。”