22
1美名胜过大财，
宏恩强如金银。
2有钱人与穷乏人相遇⚓，
他们都为耶和华所造。
3通达人见祸就藏躲；
愚蒙人却前往受害。
4敬畏耶和华心存谦卑，
就得财富、尊荣、生命为赏赐。
5歪曲的人路上有荆棘和罗网，
保护自己生命的，必要远离。
6教养孩童走当行的道，
就是到老他也不偏离。⚓
7有钱人管辖穷乏人，
欠债的是债主的仆人。
8撒不义种子的必收割灾祸，
他逞怒的杖也必废掉。
9眼目仁慈的必蒙福，
因他将食物分给贫寒人。
10赶出傲慢人，争端就消除，
纷争和羞辱也必止息。
11喜爱清心，嘴唇有恩言的，
王必与他为友。
12耶和华的眼目保护知识，
却毁坏奸诈人的言语。
13懒惰人说：“外面有狮子，
我在街上必被杀害。”
14陌生女子的口是深坑，
耶和华所憎恶的，必陷在其中。
15愚昧迷住孩童的心，
用管教的杖可以远远赶除。
16欺压贫寒人为要利己的，
并送礼给有钱人的，都必缺乏。
智言三十则
17你要侧耳听智慧人的言语⚓，
留心领会我的知识。
18你若心中存记，
嘴唇也准备就绪，这是美的。
19我今日特地指教你，
为要使你倚靠耶和华。
20谋略和知识的美事⚓，
我岂没有写给你吗？
21要使你明白真情实理，
好将实情回覆那差你来的人。
22不可因人贫寒就抢夺他，
也不可在城门口欺压困苦人，
23因耶和华必为他们辩护，
也必夺取那抢夺者的命。
24不可结交好生气的人，
也不可与暴怒的人来往，
25恐怕你效法他的行为，
自己就陷在圈套里。
26不要为人击掌担保，
也不要为债务作保。
27你若没有什么可偿还，
何必使人夺去你睡卧的床呢？
28祖先所立的地界，
你不可挪移。
29你看见办事殷勤的人吗？
他必侍立在君王面前，
不在平庸的人面前。
22
1Yog koj xaiv yuav lub koob meej zoo lossis kev npluanuj, koj cia li xaiv yuav lub koob meej thiaj li zoo.
2Tus npluanuj thiab tus pluag qhov uas zoo sib thooj yog li no: nkawd puavleej yog tus TSWV tsim huv tibsi.
3Tus neeg paub qabhau pom tej xwm uas yuav los raug nws, nws txawm zam kev lawm, tiamsis tus neeg ruam taw hauv ntsoov mus rau qhov ntawd, thaum uas tau chaw ti nws mam li xeev xwm.
4Txo koj lub hwjchim thiab hwm tus TSWV, koj thiaj yuav muaj txiag npluanuj, muaj koob meej thiab muaj sia ua neej nyob ntev.
5Yog koj khuvxim koj txojsia, tsis txhob mus ze tej vojhlua uas cuab tos cov neeg ua phem txoj haukev.
6Qhia menyuam kom paub ua nws lub neej, nws yuav nco ntsoov tej lus ntawd mus tas nws sim neej.
7Cov neeg pluag yeej ua cov neeg npluanuj qhev. Txais luag nyiaj ces yog ua luag qhev.
8Yog koj tseb tej uas tsis ncaj ncees, koj yuav tau sau kev puastsuaj, thiab qhov uas koj ua limhiam rau lwm tus yuav kawg mus.
9Ua neeg siab dawb siab zoo thiab pub koj tej zaub mov rau cov neeg pluag noj, koj thiaj yuav tau koob hmoov.
10Ntiab cov neeg khavtheeb tawm mus thiaj tsis muaj kev sib cav sib ceg lossis kev xyav luag moo tsis zoo ntxiv lawm.
11Yog koj muaj lub siab dawb siab zoo thiab hais lus mos lus muag, ces vajntxwv yuav yog koj tus phoojywg.
12Tus TSWV tsomkwm tej lus tseeb, tiamsis nws rhuav tshem tej lus dag.
13Tus neeg tubnkeeg nyob hauv tsev xwb, nws hais tias yog tawm mus nraum zoov tsov ntxhuav yuav tom.
14Kev ua nkauj ua nraug yog lub vojhlua, lub vojhlua ntawd yuav mag cov neeg uas tus TSWV chim rau lawm.
15Tej menyuam yau yeej los ua li tej neeg uas tsis paub qabhau, tiamsis rab nplawm yuav qhia kom lawv paub coj tus yam ntxwv zoo.
16Yog koj muab khoom pub rau cov neeg npluanuj lossis quab yuam cov pluag kom koj npluanuj ces koj yuav txomnyem.
Peb Caug Nqe Lus Qhuab Ntuas
17Ua tib zoo mloog, kuv yuav qhia koj saib tej neeg txawj ntse hais li cas. Rau siab ntso kawm lawv tej lus qhuab qhia no,
18yog koj nco tau tej lus ntawd thiab hais tau txhua lo yuav ua rau koj zoo siab heev.
19Kuv xav kom koj muab koj txojkev cia siab tso plhuav rau tus TSWV, vim li ntawd kuv thiaj muab tej lus no los qhia rau koj paub.
20Kuv sau tau peb caug nqe lus txawj ntse rau koj. Cov lus no yog kev txawj ntse thiab lus tuavxam uas zoo heev,
21thiab yuav qhia rau koj hais tias qhov twg yog qhov tseeb. Ces koj thiaj mus nrhiav tau tej lus tseeb los teb rau cov uas xa koj mus.
22Koj tsis txhob mus txeeb cov neeg pluag tug, vim lawv hais tsis taus; tsis txhob mus txeeb cov neeg uas tsis muaj leejtwg pab hauv tsev tu plaub ntiag tug.
23Tus TSWV yuav ua tus hais lawv tej plaub thiab txov txhua tus uas txov lwm tus txojsia lawm.
24Tsis txhob ua phoojywg nrog cov neeg uas siab ceev thiab ua nruj ua tsiv.
25Nyob tsam koj mus xyaum ua li lawv thiab hloov tsis tau li lawm.
26Tsis txhob coglus them lwm tus tej nuj nqi.
27Yog koj them tsis taus, txawm yog koj lub txaj pw los luag yuav tuaj nqa mus.
28Tsis txhob txav tus ciamteb qub uas koj tej yawgkoob tau tu tseg lawm.
29Koj puas pom cov neeg uas yog kws txawj thiab ua tau lawv tes haujlwm zoo? Lawv yuav tau ua haujlwm rau vajntxwv, tsis yog ua rau tej pejxeem.