2

Daviv Ntuas Xalumoos Thaum Kawg

¹Thaum Daviv yuav tuag, nws hu nws tus tub Xalumoos los ntuas thiab cob haujlwm rau Xalumoos zaum kawg hais tias, ²“Twb txog lub sijhawm uas kuv yuav tso lub ntiajteb no tseg lawm. Koj cia li ua siab tawv qhawv, ³ua raws li tus TSWV uas yog koj tus Vajtswv kom koj ua. Thiab coj raws li nws tej kevcai thiab tej lus samhwm uas muab sau tseg rau hauv Mauxes phau Kevcai, koj thiaj yuav vammeej, tsis hais koj ua dabtsi lossis koj yuav mus qhov twg. ⁴Tus TSWV yuav ua raws li tej lus uas nws cog tseg rau kuv hais tias, ‘Yog koj cov tubki ua neeg ncaj ncees thiab coj raws li kuv tej lus qhia kawg siab kawg ntsws kawg plab kawg plawv, mas koj cajces yuav tsis tu tus neeg uas zaum saum cov Yixalayees lub zwmtxwv ib zaug li.’
⁵“Dua li ntawd ntxiv, koj twb yeej paub lawm hais tias Yau-am tau ua li cas rau kuv. Nws tau tua cov Yixalayees ob tug thawj tubrog, Neles tus tub Aneles thiab Yethes tus tub Amaxas. Koj nco ntsoov hais tias nws tua nkawd povtseg thaum lub tebchaws muaj kev thajyeeb pauj tej neeg uas nkawd tua thaum lub tebchaws tseem ua tsov ua rog. Nws tua cov neeg uas tsis muaj txim, mas nimno kuv thiaj tau ris lub txim uas nws ua ntawd thiab raug kev txomnyem ntsuav li no. ⁶Koj yeej paub hais tias, koj yuav tsum ua li cas rau nws lawm; koj tsis txhob pub nws tuag sov siab so li.
⁷“Koj yuav tsum ua siab dawb siab zoo rau Npaxilais tus uas yog neeg Nkile-as cov tub thiab saib xyuas lawv, rau qhov lawv tau ua zoo heev rau kuv thaum uas kuv khiav mus nkaum koj tus tijlaug Axaloos.
⁸“Hnub uas kuv mus rau hauv lub nroog Mahana-ees, Nkelas tus tub Sime-is uas yog xeem Npeenyamees uas nyob hauv lub nroog Npahulees tau tsawm foom kuv phem kawg li, tiamsis thaum nws tuaj tos kuv tom tus dej Yauladees, kuv tau tuav tus TSWV lub npe coglus rau nws hais tias, kuv yuav tsis tua nws povtseg. ⁹Tiamsis nimno, koj tsis txhob cia nws dim dawb dim do. Koj yog neeg txawj ntse, koj yeej paub hais tias tsimnyog koj yuav ua li cas rau nws lawm, koj cia li muab nws tua povtseg.”

Daviv Tuag

¹⁰Daviv txawm tuag thiab luag coj nws mus faus rau hauv Daviv lub nroog. ¹¹Daviv ua vajntxwv kav lub tebchaws Yixalayees tau plaub caug xyoo, nws nyob hauv lub nroog Henploos kav tau xya xyoo thiab nyob hauv lub nroog Yeluxalees kav tau peb caug peb xyoo. ¹²Xalumoos ua vajntxwv hloov nws txiv Daviv chaw, thiab nws muaj hwjchim loj kav lub tebchaws nyob ruaj khov.

Adauniyas Tuag

¹³Adauniyas uas yog Hankis tus tub mus cuag Npasenpas uas yog Xalumoos niam. Npasenpas nug hais tias, “Puas yog koj tuaj ncaj tuaj ncees?”
Adauniyas teb hais tias, “Kuv yeej tuaj ncaj tuaj ncees,” ¹⁴thiab nws hais ntxiv hais tias, “Kuv muaj lo puav lus xav nug koj.”
Npasenpas teb hais tias, “Koj xav nug dabtsi?”
¹⁵Adauniyas teb hais tias, “Koj yeej paub hais tias kuv yuav tsum tau ua vajntxwv thiab txhua tus neeg Yixalayees yeej pom zoo cia kuv ua. Tiamsis muaj tej yam txawv heev tshwm tuaj hais tias kuv tus kwv tau ua vajntxwv lawm, rau qhov yog tus TSWV pom zoo. ¹⁶Mas nimno kuv xav yuav ib yam ntawm koj, thov koj muab rau kuv.”
Npasenpas nug hais tias, “Yog dabtsi?”
¹⁷Adauniyas teb hais tias, “Koj cia li mus thov Xalumoos kom nws muab Anpisas uas yog tus hluas nkauj Sunees rau kuv yuav ua pojniam, rau qhov kuv paub hais tias Xalumoos yuav ua li koj hais.”
¹⁸Npasenpas teb hais tias, “Ua li ntawd, kuv mam mus pab koj thov vajntxwv.”
¹⁹Yog li ntawd, Npasenpas thiaj mus cuag vajntxwv thiab coj Adauniyas cov lus mus hais rau Xalumoos. Vajntxwv sawv los hais lus zoo siab tos txais nws niam thiab nyo ntshis hawm nws niam. Xalumoos txawm mus zaum saum nws lub zwmtxwv thiab nws muab ib lub rooj los rau nws niam zaum ntawm nws sabxis. ²⁰Npasenpas hais tias, “Kuv muaj mentsis lus tseemceeb xav hais rau koj, thov koj teb rau kuv.”
Xalumoos teb hais tias, “Niam koj yuav hais dabtsi? Kuv yeej yuav mloog koj hais.”
²¹Npasenpas hais tias, “Koj cia li muab Anpisas rau koj tus tijlaug Adauniyas yuav ua pojniam.”
²²Vajntxwv nug hais tias, “Vim li cas koj tuaj thov kom kuv muab Anpisas rau Adauniyas yuav? Koj cia li thov kom kuv muab hlo kuv lub meejmom vajntxwv rau nws huv tibsi! Rau qhov nws yog kuv tus tijlaug thiab tus povthawj Anpiyathas thiab Yau-am los twb tuaj nws tog lawm!” ²³Ces Xalumoos thiaj tuav tus TSWV lub npe coglus hais tias, “Yog kuv tsis muab Adauniyas tua povtseg pauj qhov uas nws thov no, ces thov Vajtswv muab kuv tua povtseg! ²⁴Tus TSWV yog tus tsa kuv muaj meejmom los zaum saum kuv txiv lub zwmtxwv; Vajtswv tau ua raws li nws tej lus cog tseg thiab muab lub tebchaws no rau kuv thiab kuv cov xeebntxwv kav. Kuv thov coglus rau tus TSWV uas muaj sia nyob hais tias Adauniyas yuav tsum tuag hnub no.”
²⁵Yog li ntawd, Vajntxwv Xalumoos thiaj kom Npenayas mus muab Adauniyas tua tuag lawm.

Anpiyathas Raug Rho Tawm thiab Yau-am Raug Tua Tuag

²⁶Vajntxwv Xalumoos hais rau tus povthawj Anpiyathas hais tias, “Koj cia li rov qab mus nyob hauv koj lub nroog Anathaus uas yog koj lub zos. Koj yeej tsimnyog tuag lawm, tiamsis kuv yuav tsis tua kom koj tuag tamsim no, vim thaum koj nrog kuv txiv Daviv nyob, koj tau ua tus saib lub Phijxab uas ntim Vajtswv tej lus cog tseg, thiab koj tau nrog kuv txiv tiv tej kev nyuaj siab ntxhov plawv los lawm.” ²⁷Ces Xalumoos muab Anpiyathas rho tawm tsis pub ua povthawj ua tus TSWV tes haujlwm ntxiv lawm, thiab yeej muaj tseeb raws li tej lus uas tus TSWV tau hais txog Elis thiab nws cov xeebntxwv hauv lub nroog Silaus lawm.
²⁸Thaum Yau-am hnov dheev hais tias muaj tej xwm no lawm. (Nws yog tus uas tuaj Adauniyas tog, tiamsis nws tsis tuaj Axaloos tog.) Nws txawm khiav mus rau tom tus TSWV lub Tsevntaub thiab mus tuav ob tug kub saum lub thaj. ²⁹Muaj neeg mus qhia rau Vajntxwv Xalumoos hais tias, “Yau-am khiav mus rau tom tus TSWV lub Tsevntaub thiab mus sawv ntawm lub thaj lawm.” Xalumoos thiaj hais rau Yehauyadas tus tub Npenayas hais tias, “Koj cia li mus muab Yau-am tua povtseg.” ³⁰Npenayas thiaj mus rau ntawm tus TSWV lub Tsevntaub thiab hais rau Yau-am hais tias, “Vajntxwv hais kom koj cia li tawm los.”
Yau-am teb hais tias, “Kuv tsis los, kuv yuav tuag rau ntawm no xwb.”
Npenayas thiaj rov los piav Yau-am tej lus rau vajntxwv mloog.
³¹Xalumoos hais tias, “Kav tsij mus ua li nws hais ntag, muab nws tua thiab muab faus kiag xwb, kom kuv lossis Daviv cov xeebntxwv thiaj tsis tau ris lub txim uas Yau-am tua cov neeg tsis muaj txim ntawd ntxiv lawm. ³²Tus TSWV yuav rau txim rau Yau-am, vim tej kev tua neeg uas nws txhob txwm tua tsis pub kuv txiv Daviv paub. Yau-am tau muab Neles tus tub Aneles uas yog cov Yixalayees tus thawj tubrog thiab Yetheles tus tub Amaxas uas yog cov Yudas tus thawj tubrog uas ncaj ncees thiab tsim txiaj tshaj nws tua povtseg lawm. ³³Lub txim tua neeg ntawd thiaj poob los rau Yau-am thiab nws cov xeebntxwv mus ibtxhis li. Tiamsis tus TSWV yuav tsa Daviv cov xeebntxwv los zaum saum Daviv lub zwmtxwv mus li.”
³⁴Yog li ntawd, Npenayas thiaj mus rau tom tus TSWV lub Tsevntaub thiab muab Yau-am tua tuag lawm, thiab muab nws faus rau hauv nws lub tsev uas nyob tom ntug nroog. ³⁵Vajntxwv thiaj tsa Npenayas uas yog cov Yudas tus thawj tubrog hloov Yau-am chaw thiab muab tus povthawj Xadaus hloov Anpiyathas chaw.

Sime-is Tuag

³⁶Vajntxwv hais mus rau Sime-is hais tias, “Koj cia li ua ib lub tsev rau hauv lub nroog Yeluxalees no rau koj nyob. Koj nyob hauv tsev thiab tsis txhob tawm hauv lub nroog mus qhov twg li. ³⁷Yog koj tseem tawm thiab hla tus Dej Kiloos mus rau sab tid, mas koj yeej yuav raug tua tuag xwb, thiab koj cov ntshav yuav rov los ywg koj taubhau.”
³⁸Sime-is teb hais tias, “Ua li ntawd los mas vajntxwv, kuv yuav ua raws li koj hais ntag.” Yog li ntawd, nws thiaj nyob hauv lub nroog Yeluxalees tau ntev heev.
³⁹Tau peb xyoo tom qab no, Sime-is ob tug tubqhe khiav mus cuag Ma-akas tus tub Akhises uas ua vajntxwv kav lub nroog Nkas. Thaum Sime-is hnov hais tias nkawd nyob hauv lub nroog Nkas, ⁴⁰nws txawm muab eeb nog rau nws tus neesluav thiab caij mus cuag Vajntxwv Akhises hauv lub nroog Nkas, mus nrhiav nws ob tug tubqhe. Nws nrhiav tau nkawd thiab coj nkawd rov los tsev. ⁴¹Thaum Xalumoos hnov txog tej uas Sime-is tau ua ntawd, ⁴²nws thiaj hais mus rau Sime-is hais tias, “Kuv puas tau tuav tus TSWV lub npe coglus rau koj hais tias tsis pub koj tawm hauv lub nroog Yeluxalees no mus rau sab nraud li. Thiab kuv twb ceebtoom rau koj hais tias yog koj tawm hauv no mus, koj yuav raug tua tuag. Koj twb yeej los zoo siab li ntawd thiab koj hais tias, koj yuav mloog kuv lus no ne? ⁴³Yog li cas koj yuav rhuav koj tej lus cog tseg thiab tsis mloog kuv tej lus samhwm li? ⁴⁴Koj yeej paub txhua yam uas koj tau ua txhaum rau kuv txiv lawm. Tus TSWV yuav rau txim rau koj vim lub txim ntawd. ⁴⁵Tiamsis nws yuav foom koom hmoov rau kuv thiab nws yuav ua kom Daviv lub tebchaws nyob ruaj khov mus ibtxhis li.”
⁴⁶Ces vajntxwv thiaj kom Npenayas mus muab Sime-is tua povtseg lawm. Txij thaum ntawd los Xalumoos kev tswjhwm thiaj nyob thajyeeb lug li lawm.

2

大卫给所罗门的遗训

¹大卫的死期临近了，就吩咐他儿子所罗门说： ²“我要走世人必走的路了。你当刚强，作大丈夫， ³遵守耶和华－你上帝所吩咐的，照着摩西律法上所写的行耶和华的道，谨守他的律例、诫命、典章、法度，好让你无论做什么，不拘往何处去，尽都亨通。 ⁴耶和华必成就他所说关于我的话，说：‘你的子孙若谨慎自己的行为，尽心尽意凭信实行在我面前，就不断有人坐以色列的王位。’ ⁵你也知道洗鲁雅的儿子约押向我所做的事，他对付以色列的两个元帅，尼珥的儿子押尼珥和益帖的儿子亚玛撒，杀了他们。他在太平之时，如同战争一般，流这二人的血，把这战争的血染了他腰间束的带和脚上穿的鞋。 ⁶所以你要照你的智慧去做，不让他白发安然下阴间。 ⁷你当恩待基列人巴西莱的众儿子，请他们常与你同席吃饭，因为我躲避你哥哥押沙龙的时候，他们亲近我。 ⁸看哪，在你这里有来自巴户琳的便雅悯人，基拉的儿子示每。我到玛哈念去的那日，他用狠毒的言语咒骂我。后来他却下约旦河迎接我，我就指着耶和华向他起誓说：‘我必不用刀杀死你。’ ⁹但现在你不要以他为无罪。你是有智慧的人，必知道怎样待他，使他白发流血下阴间。”

大卫寿终

¹⁰大卫与他祖先同睡，葬在大卫城。 ¹¹大卫作以色列王四十年：在希伯仑作王七年，在耶路撒冷作王三十三年。 ¹²所罗门坐他父亲大卫的王位，他的国度非常稳固。

亚多尼雅的死

¹³哈及的儿子亚多尼雅到所罗门的母亲拔示巴那里，拔示巴问他说：“你是为平安来的吗？”他说：“为平安来的。” ¹⁴他又说：“我有话对你说。”拔示巴说：“你说吧。” ¹⁵亚多尼雅说：“你知道这国原是归我的，全以色列也都期望我作王。然而，这国反归了我兄弟，因这国归了他是出乎耶和华。 ¹⁶现在我有一件事求你，请你不要推辞。”拔示巴对他说：“你说吧。” ¹⁷他说：“求你请所罗门王把书念女子亚比煞赐我为妻，因他必不拒绝你。” ¹⁸拔示巴说：“好，我必为你对王提说。”
¹⁹于是，拔示巴来到所罗门王那里，要为亚多尼雅说话。王起来迎接，向她下拜，然后坐在自己的位上，又为王的母亲设一座位，她就坐在王的右边。 ²⁰拔示巴说：“我要向你提出一个小小的请求，请你不要回绝我。”王对她说：“母亲，请提出来，我必不回绝你。” ²¹拔示巴说：“请你把书念女子亚比煞赐给你哥哥亚多尼雅为妻。” ²²所罗门王回答母亲说：“为何替亚多尼雅求书念女子亚比煞呢？可以为他求王国吧！他是我的兄长，不但为他，也为亚比亚他祭司和洗鲁雅的儿子约押求吧！”⚓ ²³所罗门王指着耶和华起誓说：“亚多尼雅讲这话是自己送命，不然，愿上帝重重惩罚我。 ²⁴耶和华坚立我，使我坐在父亲大卫的王位上，照着他所应许的为我建立家室；现在我指着永生的耶和华起誓，亚多尼雅今日必被处死。” ²⁵于是所罗门王派耶何耶大的儿子比拿雅去击杀亚多尼雅，他就死了。

亚比亚他被废和约押的死

²⁶王对亚比亚他祭司说：“你回亚拿突归自己的田地去吧！你本是该死的，但因你在我父亲大卫面前抬过主耶和华的约柜，又与我父亲同受一切苦难，所以我今日不杀死你。” ²⁷所罗门就革除亚比亚他，不让他作耶和华的祭司。这就应验了耶和华在示罗论以利家所说的话。
²⁸虽然约押没有拥护押沙龙，却拥护了亚多尼雅；这消息传到约押那里，他就逃到耶和华的帐幕，抓住祭坛的翘角。 ²⁹有人告诉所罗门王：“约押逃到耶和华的帐幕，看哪，他在祭坛的旁边。”⚓所罗门就派耶何耶大的儿子比拿雅，说：“去，杀了他。” ³⁰比拿雅来到耶和华的帐幕，对约押说：“王这样吩咐：‘你出来吧！’”他说：“不，我要死在这里。”比拿雅就去回覆王，说：“约押这样说，他这样回答我。” ³¹王对他说：“你可以照着他的话去做，杀了他，把他葬了，好叫约押流无辜人血的罪不归在我和我的父家。 ³²耶和华必使约押的血归到他自己头上，因为他击杀两个比他又公义又良善的人，就是尼珥的儿子以色列的元帅押尼珥和益帖的儿子犹大的元帅亚玛撒，用刀杀了他们，我父亲大卫却不知道。 ³³这二人的血必归到约押和他后裔头上，直到永远；惟有大卫和他的后裔，以及他的家与王位，必从耶和华那里得平安，直到永远。” ³⁴于是耶何耶大的儿子比拿雅上去，击杀约押，杀死他，把他葬在旷野约押自己的家里。 ³⁵王就立耶何耶大的儿子比拿雅作元帅，代替约押，又使撒督祭司代替亚比亚他。

示每的死

³⁶王派人召示每来，对他说：“你要在耶路撒冷为自己建造房屋，住在那里，不可从那里出来到任何地方去。 ³⁷你当确实知道，你何日出来过汲沦溪，就必定死！你的血必归到自己头上。” ³⁸示每对王说：“这话很好！我主我王怎样说，仆人必照样做。”于是示每住在耶路撒冷许多日子。
³⁹过了三年，示每的两个奴仆逃到玛迦的儿子迦特王亚吉那里去。有人告诉示每说：“看哪，你的奴仆在迦特。” ⁴⁰示每起来，备上驴，往迦特到亚吉那里去找他的奴仆，从迦特带他的奴仆回来。 ⁴¹有人告诉所罗门：“示每出耶路撒冷到迦特去，又回来了。” ⁴²王就派人召示每来，对他说：“我岂不是叫你指着耶和华起誓，并且警告你说‘你当确实知道，你何日出来到任何地方去，就必定死’吗？你也对我说：‘这话很好，我必听从。’ ⁴³你为何不遵守你对耶和华的誓言和我吩咐你的命令呢？” ⁴⁴王又对示每说：“你向我父亲大卫所做的一切恶事，你自己心里都知道，耶和华必使你的罪恶归到你自己的头上。 ⁴⁵但所罗门王必蒙福，大卫的王位必在耶和华面前坚立，直到永远。” ⁴⁶于是王吩咐耶何耶大的儿子比拿雅，他就出去，击杀示每，示每就死了。这样，国度在所罗门的手中巩固了。