25
Kaum tug hluas nkauj
1“Thaus txug nub ntawd Ntuj Ceeb Tsheej yuav pev zoo ib yaam le kaum tug hluas nkauj nqaa teeb moog tog tug nraug vauv.
2Muaj tswb tug ruag muaj tswb tug ntse.
3Cov kws ruag nqaa teeb kuas tsw nqaa roj moog.
4Cov kws ntse coj teeb hab coj fwj roj moog.
5Tug nraug vauv tuaj lig lig tes puab txawm ncaws daab ndub tsaug zug lawm.
6“Thaus ib taag mo, muaj suab hu has tas, ‘Tug nraug vauv tuaj lawm lauj! Ca le tawm moog tog nwg.’
7Cov hluas nkauj hov suavdawg txawm sawv tseeg lug khu puab tej teeb xeeb.
8Cov kws ruag has rua cov kws ntse tas, ‘Thov faib mej le roj rua peb hab, vem peb tej teeb tub yuav tuag.’
9Cov kws ntse teb tas, ‘Ntshai tsaam roj tsw txaus rua peb hab mej. Mej ca le moog yuav roj ntawm cov kws muag roj rua mej.’
10Thaus puab cov tawm moog yuav roj lawd, tug nraug vauv txawm tuaj txug, mas cov kws npaaj txhwj lawd kuj tau nrug nwg moog rua huv rooj tshoob, tes lub qhov rooj txawm raug muab kaw lawm.
11Dhau ntawd tswb tug hluas nkauj ruag hov txawm lug mas has tas, ‘Yawm hlub, yawm hlub, thov qheb qhov rooj rua peb.’
12Tug nraug vauv teb tas, ‘Kuv has tseeb rua mej tas, kuv tsw paub mej.’
13Vem le nuav mej yuav tsum zuv tog, tsua qhov mej tsw paub tas yog nub twg hab yog teev twg.
Muab nyaj rua cov tub qhe
(Lk. 19:11-27)
19“Dhau ntev loo, cov tub qhe hov tug lospaav txawm rov lug tshuaj saib tej nyaj txag hov puab swv le caag.
20Tug kws tau tswb talaa txaav lug hab coj tswb talaa kws yog tshaaj thawj lug has tas, ‘Yawm hlub, koj muab tswb talaa cob rua kuv. Saib maj, kuv tau tshaaj thawj tswb talaa hab.’
21Tug lospaav has rua nwg tas, ‘Tug tub qhe zoo hab ncaaj nceeg, koj ua zoo lawm. Koj ua ncaaj rua tej yaam tsawg tsawg, kuv yuav tsaa koj saib tej yaam kws ntau heev. Koj ca le lug nrug kuv zoo sab xyiv faab.’
22Tug kws tau ob talaa kuj txaav lug hab has tas, ‘Yawm hlub, koj muab ob talaa cob rua kuv. Saib maj, kuv tau tshaaj thawj ob talaa hab.’
23Tug lospaav has rua nwg tas, ‘Tug tub qhe zoo hab ncaaj nceeg, koj ua zoo lawm. Koj ua ncaaj rua tej yaam tsawg tsawg, kuv yuav tsaa koj saib tej yaam kws ntau heev. Koj ca le lug nrug kuv zoo sab xyiv faab.’
24Tug kws tau ib talaa kuj txaav lug hab has tas, ‘Yawm hlub, kuv yeej paub tas koj yog ib tug tuabneeg tswv tsaim, koj hlais tej qoob kws koj tsw tau cog hab sau tej kws koj tsw tau tseb.
25Kuv ntshai kuv txhad muab koj talaa nyaj zais rua huv aav lawm. Saib maj, koj talaa nyaj nyob nuav.’
26Tug lospaav txawm teb nwg tas, ‘Nam tub qhe phem hab cis nkeeg, koj paub tas kuv hlais tej kws kuv tsw tau cog hab sau tej kws kuv tsw tau tseb lov?
27Yog le hov, tswm nyog koj coj kuv cov nyaj moog tso rua huv tsev ca nyaj, es thaus kuv rov lug kuv txhad tau kuv cov nyaj hab tau cov paaj.
28Yog le nuav ca le muab nwg ib talaa nyaj hov rhu moog rua tug kws muaj kaum talaa.
29Tsua qhov txhua tug kws muaj lawd yuav muab tsaav kuas muaj ntau nplua mag, tassws tug kws tsw muaj, txawm yog tej kws nwg muaj los yuav muab rhu ntawm nwg moog.
30Ca le muab tug tub qhe tsw tswm txaj hov laim tawm moog rua saab nrau kws tsaus ntuj nti, qhov ntawd yuav muaj kev quaj qes nav quas qawv.’
Teem txem thaus kawg
31“Thaus Tuabneeg leej Tub nrug nwg tug fwjchim ci ntsaa ab hab cov tubkhai ntuj suavdawg nqeg lug, thaus hov nwg yuav nyob tsawg sau nwg lub zwm txwv kws muaj fwjchim ci ntsaa ab.
32Ib tsoom tebchaws suavdawg yuav raug sau zog tuaj ua ke rua ntawm nwg xubndag, mas nwg yuav muab puab cais ua ob paab ib yaam le tug yug yaaj cais cov yaaj tawm ntawm cov tshws.
33Nwg yuav muab cov yaaj tso nyob rua ntawm nwg saab xws, muab cov tshws tso nyob rua ntawm nwg saab phem.
34Thaus ntawd vaajntxwv yuav has rua cov kws nyob ntawm nwg saab xws tas, ‘Mej cov kws tau koob moov ntawm kuv leej Txwv ca le lug txais lub tebchaws kws tub npaaj tseg rua mej txwj thaus tswm lub nplajteb lug lawm ua mej tug.
35Vem thaus kuv tshaib mej pub rua kuv noj, thaus kuv nqhes dej mej pub kuv haus, thaus kuv ua qhua txawv ntsej muag mej hu kuv lug tsev,
36thaus kuv lab qaab mej muab rua kuv naav, thaus kuv muaj mob mej tuaj saib kuv, thaus kuv raug kaw huv tsev lojfaaj mej tuaj saib kuv.’
37“Mas cov tuabneeg ncaaj nceeg yuav teb nwg tas, ‘Tug Tswv, thaus twg peb pum koj tshaib es tau muab rua koj noj, lossws pum koj nqhes es muab rua koj haus?
38Thaus twg peb pum koj ua qhua txawv ntsej muag es tau hu koj lug tsev, lossws pum koj lab qaab es muab rua koj naav?
39Thaus twg peb pum koj muaj mob lossws raug kaw es tuaj saib koj?’
40Vaajntxwv yuav teb puab tas, ‘Kuv has tseeb rua mej tas, qhov kws mej tau ua rua kuv cov kwvtij nuav ib tug twg kws miv dhau, kuj yog ua rua kuv lawm.’
41“Mas nwg yuav has rua cov kws nyob ntawm nwg saab phem tas, ‘Mej cov kws raug tsawm foom, ca le tswv ntawm kuv moog rua huv cub tawg kws kub ib txhws kws npaaj tseg ca rua daab Ntxwg Nyoog hab nwg cov tubkhai lawm.
42Tsua qhov thaus kuv tshaib mej tsw pub rua kuv noj, thaus kuv nqhes dej mej tsw pub kuv haus,
43thaus kuv ua qhua txawv ntsej muag mej tsw hu kuv lug tsev, thaus kuv lab qaab mej tsw muab rua kuv naav, thaus kuv muaj mob hab raug kaw huv tsev lojfaaj mej tsw tuaj saib kuv.’
44Mas puab yuav teb nwg tas, ‘Tug Tswv, thaus twg peb pum koj tshaib lossws nqhes dej lossws ua qhua txawv ntsej muag lossws lab qaab lossws mob lossws raug kaw, es tsw ua koom rua koj?’
45Nwg yuav teb puab tas, ‘Kuv has tseeb rua mej tas, qhov kws mej tsw tau ua rua cov nuav ib tug twg kws miv dhau, kuj yog tsw ua rua kuv lawm.’
46Mas puab yuav tawm moog raug teem txem ib txhws tsw kawg, tassws cov ncaaj nceeg yuav tau txujsa ntev moog ib txhws tsw kawg.”
25
十童女的比喻
1“那时，天国好比十个童女拿着灯出去迎接新郎。
2其中有五个是愚拙的，五个是聪明的。
3愚拙的拿着灯，却没有带油；
4聪明的拿着灯，又盛了油在器皿里。
5新郎迟延的时候，她们都打盹，睡着了。
6半夜有人喊：‘看，新郎来了，你们出来迎接他。’
7那些童女就都起来挑亮她们的灯。
8愚拙的对聪明的说：‘请分点油给我们，因为我们的灯要灭了。’
9聪明的回答：‘恐怕不够你我用的；你们还是自己到卖油的那里去买吧。’
10她们去买的时候，新郎到了。那预备好了的，与他进去共赴婚宴，门就关了。
11其余的童女随后也来了，说：‘主啊，主啊，给我们开门！’
12他却回答：‘我实在告诉你们，我不认识你们。’
13所以，你们要警醒，因为那日子，那时辰，你们不知道。”
按才受托的比喻
（路19．11－27）
14“天国又好比一个人要出外远行，就叫了仆人来，把他的家业交给他们。
15他按着各人的才干，给他们银子：一个给了五千⚓，一个给了二千⚓，一个给了一千⚓，就出外远行去了。
16那领五千的立刻拿去做买卖，另外赚了五千。
17那领二千的也照样另赚了二千。
18但那领一千的去掘开地，把主人的银子埋藏了。
19过了许久，那些仆人的主人来了，和他们算账。
20那领五千的又带着另外的五千来，说：‘主啊，你交给我五千。请看，我又赚了五千。’
21主人说：‘好，你这又善良又忠心的仆人，你在少许的事上忠心，我要派你管理许多的事，进来享受你主人的快乐吧！’
22那领二千的也进前来，说：‘主啊，你交给我二千。请看，我又赚了二千。’
23主人说：‘好，你这又善良又忠心的仆人，你在少许的事上忠心，我要派你管理许多的事，进来享受你主人的快乐吧！’
24那领一千的也进前来，说：‘主啊，我知道你，你是个严厉的人：没有种的地方也要收割，没有播的地方也要收获，
25我就害怕，去把你的一千银子埋藏在地里。请看，你的银子在这里。’
26他的主人回答他说：‘你这又恶又懒的仆人，你既知道我没有种的地方也要收割，没有播的地方也要收获，
27就该把我的银子放给兑换银钱的人，到我来的时候可以连本带利收回。
28把他这一千夺过来，给那有一万⚓的。
29因为凡有的，还要加给他，叫他有余；没有的，连他所有的也要夺过来。
30把这无用的仆人丢在外面黑暗里，在那里他要哀哭切齿了。’”
万民受审判
31“当人子在他荣耀里，同着众天使来临的时候，要坐在他荣耀的宝座上。
32万民都要聚集在他面前。他要把他们分别出来，好像牧人分别绵羊、山羊一般，
33把绵羊安置在右边，山羊在左边。
34于是王要向他右边的说：‘你们这蒙我父赐福的，可来承受那创世以来为你们所预备的国。
35因为我饿了，你们给我吃；渴了，你们给我喝；我流浪在外，你们留我住；
36我赤身露体，你们给我穿；我病了，你们看顾我；我在监狱里，你们来看我。’
37义人就回答：‘主啊，我们什么时候见你饿了，给你吃；渴了，给你喝？
38什么时候见你流浪在外，留你住；或是赤身露体，给你穿？
39又什么时候见你病了，或是在监狱里，来看你呢？’
40王回答他们说：‘我实在告诉你们，这些事你们做在我弟兄中一个最小的身上，就是做在我身上了。’
41“王又要向那左边的说：‘你们这被诅咒的人，离开我！进入那为魔鬼和他的使者所预备的永火里去！
42因为我饿了，你们没有给我吃；渴了，你们没有给我喝；
43我流浪在外，你们没有留我住；我赤身露体，你们没有给我穿；我病了，我在监狱里，你们没有来看顾我。’
44他们也要回答：‘主啊，我们什么时候见你饿了，或渴了，或流浪在外，或赤身露体，或病了，或在监狱里，没有伺候你呢？’
45王要回答：‘我实在告诉你们，这些事你们没有做在任何一个最小的弟兄身上，就是没有做在我身上了。’
46这些人要往永刑里去；那些义人要往永生里去。”