16
Yeluxalees fav xeeb
1Yawmsaub hais lus tuaj dua rau kuv tias,
2“Neeg tus tub, cia li qhia Yeluxalees paub txog nws tej kev qias vuab tsuab,
3thiab hais tias, ‘Vajtswv Yawmsaub hais li no rau Yeluxalees tias, Koj lub keeb thaum ub thiab lub chaw uas yug koj yog Khana‑as tebchaws. Koj txiv yog ib tug Amaulai, koj niam yog ib tug Hithai.
4Mas hais txog qhov uas yug koj, hnub uas yug koj los ntawd luag tsis txiav koj txoj hlab ntaws, thiab tsis muab koj ntxuav kom huv, thiab tsis muab ntsev txhuam koj, thiab tsis muab khaubncaws qhwv koj.
5Tsis muaj ib lub qhov muag khuvleej koj es yuav ua tej uas hais no vim yog tab ncuab koj. Tiamsis koj raug muab pov tseg rau tom teb, vim koj raug ntxub kawg li rau hnub uas yug koj.
6“ ‘Mas thaum kuv dua kev tuaj mus kuv pom koj nti cuj ca hauv koj pas ntshav, kuv thiaj hais rau koj hauv koj cov ntshav tias, “Cia li ciaj sia nyob,”
7thiab kuv ua rau koj kheev hlob zoo li tej qoob loo hauv nruab teb. Koj kuj kheev hlob thiab siab, tiav nkauj hlo, koj ob lub mis kuj puv tuaj thiab koj kuj tuaj plaub, tiamsis koj liab qab tsuas.
8“ ‘Thaum kuv rov dua kev tuaj mus ib zaug kuv tsa muag ntsia koj, mas koj twb muaj hnub nyoog paub sib nyiam lawm, kuv thiaj nthuav kuv lub tsho ntev los roos koj thiab npog koj lub cev uas liab qab. Kuv thiaj cog lus khov kho thiab nrog koj cog lus tseg mas koj thiaj ua kuv tug lawm. Yawmsaub hais li no ntag.
9“ ‘Kuv muab koj da dej thiab ntxuav tej ntshav uas lo koj thiab muab roj tsw qab pleev koj.
10Kuv muab tsoos tsho paj rau koj hnav thiab muab zoo khau tawv rau koj rau, thiab muab tej ntaub mag uas zoo zoo qhwv koj thiab muab ntaub xov kab kauv koj.
11Kuv muab npauj nyiag ntsais nyiaj teem rau koj lub tsho, thiab muab tooj npab rau koj coj ntawm txhais tes thiab muab saw nyiaj los looj koj caj dab.
12Kuv muab lub nplhaib rau koj coj ntawm qhov ntswg thiab muab kauj co rau koj coj ntawm qhov ntsej thiab muab lub mom kub zoo nkauj rau koj ntoo saum taubhau.
13Kuv muab nyiaj muab kub los phim koj li no thiab koj tej tsoos tsho yog muab ntaub mag zoo zoo thiab ntaub xov kab thiab ntaub ua paj los ua. Koj noj tej hmoov mog zoo zoo thiab zib ntab thiab roj aulib. Koj kheev hlob, zoo nkauj tshaj plaws thiab koj ua tau vajntxwv.
14Koj lub koob meej zoo nkauj nto moo lug rau hauv ib tsoom tebchaws, vim qhov uas koj zoo nkauj kawg nkaus ntawd twb yog kuv pub meej mom rau koj. Vajtswv Yawmsaub hais li no ntag.
15“ ‘Tiamsis koj tso siab rau qhov uas koj zoo nkauj thiab muab koj lub koob meej mus ntxias nrog luag sib deev, thiab tsis hais leejtwg tuaj los koj kuj nrog luag sib deev coob kawg li.⚓
16Koj muab koj tej tsoos tsho ib txhia los ua lub chaw teev dab kom zoo nkauj, thiab deev dab lub chaw ntawd, tsis txeev muaj dua li no thiab yuav tsis muaj li no ntxiv mus.⚓
17Koj muab koj tej npauj nyiag npauj kub zoo nkauj uas kuv muab pub rau koj, los ua tej dab mlom txivneej rau koj, thiab koj nrog lawv sib deev.
18Thiab koj muab koj tej tsoos tsho paj mus kauv tej dab mlom ntawd, thiab muab kuv tej roj tej tshuaj tsw qab xyeem rau ntawm lawv xubntiag.
19Tej zaub mov noj uas kuv pub rau koj, koj ua ib yam li ntawd. Kuv muab hmoov mog zoo zoo thiab roj aulib thiab zib ntab rau koj noj, tiamsis koj kuj coj mus xyeem rau ntawm lawv xubntiag ua tej pa ncho txaus lawv siab. Vajtswv Yawmsaub hais li no ntag.
20“ ‘Thiab koj muab koj tej tub tej ntxhais uas koj yug rau kuv coj mus xyeem pub rau lawv ua ploj tag. Koj tej kev sib deev yog ib qho me me xwb lov?
21Koj thiaj muab kuv tej menyuam tua coj mus hlawv xyeem rau tej dab mlom ntawd.
22Tag nrho koj tej kev qias vuab tsuab huvsi thiab koj tej kev sib deev koj txawm tsis nco txog hnub uas koj tseem liab ntsha tsuas liab qab tsuas nti cuj ca hauv koj pas ntshav.
23“ ‘Vajtswv Yawmsaub hais tias, Koj yuav raug txom nyem, yuav raug txom nyem lauj! Tom qab uas koj ua tej kev phem kev qias huvsi,
24koj tseem mus ua lub ruv tsev uas koov qas loo rau koj, thiab txhua lub tshav puam hauv lub nroog koj ua lub chaw siab teev dab rau koj.
25Txhua lub ncauj kev koj kuj ua lub chaw siab teev dab rau koj thiab muab koj txojkev zoo nkauj ua qias vuab tsuab, nrhab ceg hlo rau txhua tus uas dua kev tuaj mus tsis hais leejtwg kuj xij, koj thiaj deev tau ntau zuj zus.
26Koj kuj nrog cov Iyi sib deev, yog cov uas nyob ze koj thiab nyiam sib deev heev. Koj tsav kev sib deev ntau zuj zus zes kom kuv chim.
27Vim li no kuv thiaj tsa kiag kuv txhais tes tawm tsam koj, thiab txiav koj lub tebchaws kom nqaim zuj zus, thiab muab koj cob rau koj cov yeeb ncuab cia lawv ua raws li lawv lub siab nyiam, yog cob rau cov Filixatee tej ntxhais uas txaj muag rau koj txojkev ua dev ua npua qias tsis huv.
28Koj tseem nrog cov Axilia sib deev, vim tsis tau txaus koj lub siab li. Koj yeej nrog lawv cov sib deev, tiamsis koj tseem tsis txaus siab.
29Koj tseem yimhuab nrog Kheedia lub tebchaws uas ua lag ua luam sib deev heev zuj zus. Txawm yog nrog lub tebchaws ntawd sib deev los koj tseem tsis txaus siab li.
30“ ‘Vajtswv Yawmsaub hais li no tias, Koj qaug siab ua tej no huvsi yam nkaus li tus poj muag cev ua, tsis paub txaj muag li.
31Txhua lub ncauj kev koj ua tej lub ruv tsev koov qas loo rau koj, thiab txhua lub tshav puam koj ua lub chaw siab teev dab rau koj. Txawm ua li ntawd los koj tseem tsis thooj li poj muag cev rau qhov koj twb tsis yuav nqe ntiav kiag li.
32Koj yog tus pojniam uas deev hluas nraug, uas txais luag lwm tus nyob nws tus txiv chaw.
33Tej txivneej yeej muab nqe rau txhua tus poj muag cev, tiamsis koj mas tseem muab nqe ntiav rau txhua tus uas nyiam koj, thiab muab qhov txhia chaw dib kom luag tuaj txhua fab tuaj deev koj.
34Yog li no koj txawv tsis thooj li lwm tus poj muag cev rau thaum koj mus deev luag. Tsis muaj leejtwg tuaj thov nrog koj pw, los koj tseem mus ntiav, twb tsis muaj leejtwg muab nqe ntiav koj. Vim li no koj thiaj txawv luag lwm tus.
35“ ‘Vim li no, tus poj muag cev 'e, cia li mloog Yawmsaub tej lus.
36Vajtswv Yawmsaub hais li no tias, Vim koj qhov kev txaj muag thiab koj txojkev liab qab twb tshwm los rau thaum koj thiab cov uas nrog koj sib nyiam sib deev, thiab vim koj tej dab mlom uas qias vuab tsuab huvsi thiab koj cov menyuam tej ntshav uas muab xyeem rau lawv,
37vim li no, kuv yuav sau zog cov uas nrog koj sib nyiam huvsi, uas koj nrog pw zoo siab, yog txhua tus uas koj nyiam thiab txhua tus uas koj ntxub. Kuv yuav sau zog lawv tuaj txhua fab tuaj tawm tsam koj, thiab kuv yuav thws koj txojkev liab qab tab meeg lawv xwv lawv thiaj pom koj liab qab huvsi.
38Kuv yuav txiav txim rau koj ib yam li txiav txim rau tus pojniam deev hluas nraug thiab txiav txim rau cov uas tua neeg, thiab kuv yuav coj cov ntshav ntawm kuv txojkev npau taws thiab txojkev khib xeeb los raug koj.
39Thiab kuv yuav muab koj cob rau hauv cov uas nrog koj sib nyiam txhais tes, mas lawv yuav rhuav koj lub ruv tsev uas koov qas loo, thiab muab koj tej chaw siab teev dab rhuav kom pob tag. Lawv yuav hle koj tej tsoos tsho thiab coj koj tej npauj nyiag npauj kub mus, thiab tso koj nyob liab qab tsuas.
40Lawv yuav coj ib pab neeg coob coob tuaj tawm tsam koj, mas lawv yuav xuas pob zeb ntaus koj thiab xuas ntaj tsuav koj.
41Lawv yuav hlawv koj tej vaj tse thiab txiav txim rau koj tab meeg tej pojniam coob coob. Kuv yuav ua rau koj tseg kiag tsis ua poj muag cev, thiab koj yuav tsis ntiav luag deev koj dua li lawm.
42“ ‘Kuv ua li no kuv txojkev npau taws rau koj thiaj li nqeg tag, thiab kuv yuav tsis khib xeeb rau koj lawm. Kuv yuav nyob tus thiab yuav tsis chim dua li lawm.
43Vim koj tsis nco txog hnub uas koj tseem liab ntsha tsuas tiamsis koj ua tej no huvsi ua rau kuv chim kawg, vim li no, kuv yuav ua pauj rau koj raws li koj tau ua lawm rau saum koj taubhau. Koj tsis tau ua dev ua npua ntxiv rau koj tej kev qias vuab tsuab huvsi lov? Vajtswv Yawmsaub hais li no ntag.
44“ ‘Saib maj, txhua tus uas hais paj lug yuav hais paj lug li no txog koj, “Niam zoo li cas, ntxhais kuj zoo li ntawd.”
45Koj yog koj niam li ntxhais yog tus uas ntxub nws tus txiv thiab nws cov menyuam. Koj yog tus ntxhais uas yoog koj niam laus niam hluas uas ntxub tus txiv thiab tej menyuam. Koj niam yog ib tug Hithai koj txiv yog ib tug Amaulai.
46Koj tus niam laus yog Xamali uas nrog nws tej ntxhais nyob ntawm koj sab ped. Koj tus niam hluas yog Xaudoo uas nrog nws tej ntxhais nyob ntawm koj sab nrad.
47Txawm li ntawd koj tseem tsis ua lub neej yam li lawv thiab ua raws li lawv tej kev qias vuab tsuab xwb, ib pliag xwb txhua yam uas koj ua kuj phem heev dua li lawv ua thiab.
48Vajtswv Yawmsaub hais tias, Kuv yeej muaj txojsia nyob, koj tus niam hluas Xaudoo thiab nws tej ntxhais twb tsis tau ua phem npaum li koj thiab koj tej ntxhais ua.
49No nawj yog koj tus niam hluas Xaudoo lub txim, yog qhov uas nws thiab nws tej ntxhais khav theeb, muaj noj muaj haus nplua mias, tau zoo heev dhau, tsis pab tej neeg pluag thiab tej neeg txom nyem.
50Lawv tsab ua loj thiab ua tej kev qias vuab tsuab rau ntawm kuv xubntiag. Vim li no, thaum kuv pom, kuv muab lawv rhuav tshem pov tseg.
51Xamali tsis tau ua txhaum npaum li koj ib nrab. Koj ua qias vuab tsuab loj dua ob tug, tej kev qias vuab tsuab huvsi uas koj ua ntawd thiaj ua rau pom zoo li koj tus niam laus thiab koj tus niam hluas ncaj ncees.
52Koj yuav tsum ris koj txojkev poob ntsej muag, vim koj ua rau qhov txiav txim qaij rau koj tus niam laus thiab koj tus niam hluas. Vim koj tej kev txhaum uas ua qias vuab tsuab loj dua li ob tug, ob tug thiaj ncaj dua koj. Koj cia li txaj muag thiab ris koj txojkev poob ntsej muag, rau qhov koj ua rau pom yam li koj tus niam laus thiab koj tus niam hluas ncaj ncees.
53“ ‘Kuv yuav ua rau Xaudoo thiab nws tej ntxhais rov vam meej li qub, thiab ua rau Xamali thiab nws tej ntxhais rov vam meej li qub. Thiab kuv yuav ua rau koj nrog lawv rov vam meej li qub,
54koj thiaj yuav ris koj txojkev poob ntsej muag thiab koj yuav txaj muag rau txhua yam uas koj tau ua lawm thiaj ua qhov uas nplij ob tug lub siab.
55Hais txog koj tus niam laus thiab koj tus niam hluas, mas Xaudoo thiab nws tej ntxhais yuav rov ua lub neej zoo li qub, thiab Xamali thiab nws tej ntxhais yuav rov ua lub neej zoo li qub. Thiab koj thiab koj tej ntxhais yuav rov ua lub neej li qub.
56Thaum koj tseem khav theeb tsis yog koj tus niam hluas Xaudoo tiag koj ncauj koj lo lov,
57yog ua ntej uas tsis tau muab koj tej kev phem thws los? Nimno koj zoo ib yam li nws lawm, koj ua lub chaw uas Edoo⚓ tej ntxhais thiab tej uas nyob ib ncig Edoo thiab cov Filixatee tej ntxhais thuam luag, yog cov uas nyob ib ncig koj saib tsis taus koj.
58Koj yuav ris lub txim uas koj ua dev ua npua thiab ua qias vuab tsuab. Yawmsaub hais li no ntag.
59“ ‘No nawj, Vajtswv Yawmsaub hais li no tias, Kuv yuav ua rau koj yam li koj tau ua los lawm, vim koj saib tsis taus tej lus twv tseg thiab rhuav kuv tej lus cog tseg.
60Txawm li ntawd los kuv tseem yuav nco ntsoov kuv tej lus cog tseg uas thaum koj tseem hluas nkauj kuv cog rau koj. Thiab kuv yuav tuav rawv cov lus cog tseg rau koj kom nyob ruaj mus ib txhis.
61Thaum ntawd koj yuav nco txog tej uas koj tau ua los lawm thiab koj yuav raug txaj muag rau thaum koj txais koj tus niam laus thiab koj tus niam hluas, thiab kuv muab ob tug pub ua koj li ntxhais, tiamsis qhov uas kuv ua no tsis nyob hauv kuv tej lus uas cog tseg rau koj.
62Kuv yuav tuav rawv tej lus uas kuv cog tseg rau koj, mas koj yuav paub tias kuv yog Yawmsaub,
63kom koj thiaj cim tau thiab xav tsis thoob thiab txaj muag tsis rua ncauj hais lus dua li, rau thaum kuv zam tej kev txhaum txim txhua yam uas koj tau ua los lawm. Vajtswv Yawmsaub hais li no ntag.’ ”
16
不忠实的耶路撒冷
1耶和华的话临到我，说：
2“人子啊，你要使耶路撒冷知道它那些可憎的事。
3你要说，主耶和华对耶路撒冷如此说：你的根源，你的出身，是在迦南地；你的父亲是亚摩利人，母亲是赫人。
4论到你出世的景况，在你出生的日子没有人为你断脐带，也没有用水清洗，使你洁净；没有人撒盐在你身上，也没有人用布包你。
5没有人顾惜你，为你做一件这样的事来可怜你。你却被扔在田野上面，因你出生的日子就被厌恶。
6“我从你旁边经过，见你在血中打滚，就对你说：‘你虽在血中，却要活下去！’我又说：‘你虽在血中，却要活下去！’⚓
7我使你成长如田间所生长的；你就渐长，美而又美⚓，两乳成形，头发秀长，但你仍然赤身露体。
8“我从你旁边经过看见你，看哪，正是你渴慕爱情的时候，我就用我衣服的边搭在你身上，遮盖你的赤体；又向你起誓，与你立约，你就归我。这是主耶和华说的。
9那时我用水洗你，洗净你身上的血，又用油抹你。
10我使你身穿锦绣衣裳，脚穿海狗皮鞋，用细麻布裹着你，精致衣料披在你身上。
11我用首饰打扮你：我把手镯戴在你手上，项链在你颈上，
12我也把环子戴在你鼻上，耳环在你耳上，华冠在你头上。
13这样，你就有金银的首饰，穿的是细麻衣和精致衣料，以及锦绣衣裳；吃的是细面、蜂蜜和油。你也极其美貌，配登王后之位。
14你美貌的名声传到列国，因我加给你荣华，使你完美。这是主耶和华说的。
15“只是你仗着自己美貌，又凭着你的名声行淫。你向路人纵情淫乱，你的美貌就属于他的了⚓。
16你拿你的衣服为自己做成彩色丘坛，在其上行淫。这样的事本不该有，以后也不该发生。
17你拿我所赐给你的那些美丽的金银宝物，为自己制造男性的偶像，与它们行淫；
18你拿你的锦绣衣裳为它们披上，把我的膏油和香料摆在它们面前；
19你把我赐给你的食物，就是我赐给你享用的细面、油和蜂蜜，都摆在它们面前作为馨香的供物。事情就是这样。这是主耶和华说的。
20你拿你为我所生的儿女献给它们吞噬。你的淫乱岂是小事？
21你竟把我的儿女杀了，使他们经火献给它们！
22你做这一切可憎和淫乱的事，并未追念你幼年的日子，那时你赤身露体，在血中打滚。”
耶路撒冷像淫妇
23“你有祸了！你有祸了！这是主耶和华说的。你做这一切恶事之后，
24又为自己建造土墩，在各广场上筑起高台。
25你在各个街头建造高台，使你的美貌变为可憎；又向所有过路的人招手⚓，多行淫乱。
26你也和你那放纵情欲的邻邦埃及人行淫，增添你的淫乱，惹我发怒。
27看哪，我伸手攻击你，减少你的福分，却将你交给恨恶你的非利士人⚓，让他们任意待你。他们为你的淫行也感到羞耻。
28你尚且不满意，又与亚述人行淫，但与他们行淫之后，仍不满足；
29于是你与那称为贸易之地的迦勒底多行淫乱，即使这样，你仍不满足。
30“你的心何等脆弱！这是主耶和华说的。你做这一切事，都是不知羞耻的妓女所做的，
31在各个街头建造土墩，在各广场上筑高台；但你藐视行淫的赏金，又不像妓女。
32你这行淫的妻子啊，竟然接外人，替代丈夫。
33凡妓女都是得人赠礼，你反倒馈赠你所爱的人，倒贴他们，使他们从四围来与你行淫。
34你的淫行与其他妇女相反，不是人要求与你行淫；是你给人赏金，不是人给你赏金；你是相反的。”
上帝审判耶路撒冷
35“你这妓女啊，要听耶和华的话。
36主耶和华如此说：因你放纵情欲，露出下体，与你所爱的行淫，因你敬拜一切可憎的偶像，就像⚓自己儿女的血献给它们，
37所以，看哪，我要聚集所有与你交欢的情人，不论是你所爱的或你所恨的，聚集他们从四围到你那里来；我要在他们面前暴露你的下体，使他们看尽你的下体。
38我也要审判你，如审判淫妇和流人血的妇女一样。我要在愤怒和妒忌中使流血的罪归到你身上。
39我要把你交在他们手中；他们必拆毁你的土墩，毁坏你的高台，剥去你的衣服，夺取你美丽的宝物，留下你赤身露体。
40他们必聚集众人攻击你，用石头打死你，用刀剑刺透你，
41用火焚烧你的房屋，在许多妇女眼前审判你。我必使你不再行淫，你也不再给赏金。
42我止息了向你所发的愤怒，我的妒忌也离开了你；这样，我就平静，不再恼怒。
43因你不追念幼年的日子，反而在这一切的事上惹我发烈怒，所以，看哪，我必照你所做的报应在你头上。在你一切可憎的事上，你不是还行了淫乱吗？这是主耶和华说的。”
有其母必有其女
44“看哪，凡说俗语的必用这俗语攻击你，说：‘有其母必有其女。’
45你实在是你母亲的女儿，厌弃丈夫和儿女；你也是你姊妹的姊妹，厌弃丈夫和儿女。你的母亲是赫人，父亲是亚摩利人。
46你的姊姊是撒玛利亚，她和她的女儿们住在你北边；你的妹妹是所多玛，她和她的女儿们住在你南边。
47你不只效法她们的行为，照她们可憎的事去做，不消多时⚓，你所做的一切就比她们更恶。
48主耶和华说：我指着我的永生起誓，你的妹妹所多玛与她的女儿们并未做你和你女儿们所做的事。
49看哪，你的妹妹所多玛的罪孽是这样：她和她的女儿们都骄傲，粮源充足，大享安逸，却不扶持困苦和贫穷人的手。
50她们狂傲，在我面前做可憎的事，我看见了就把她们除掉。
51撒玛利亚所犯的罪不及你的一半，你所做可憎的事比她更多；比起你所做这一切可憎的事，你的姊妹倒显为义。
52你既为你的姊妹辩护，就要担当自己的羞辱。因你所犯的罪比她们更可憎，她们比你倒显为义；你既使你的姊妹显为义，就要抱愧，担当自己的羞辱。”
所多玛、撒玛利亚的复兴
53“我必使她们被掳的归回，使所多玛和她的女儿们、撒玛利亚和她的女儿们，并与你一起被掳的都归回；
54好使你担当自己的羞辱，为所做的一切抱愧，让她们得到安慰。
55你的妹妹所多玛和她的女儿们必回复原状；撒玛利亚和她的女儿们必回复原状；你和你的女儿们也必回复原状。
56在你骄傲的日子，你的妹妹所多玛岂不是你口中的笑柄吗？
57在你的恶行显露以前，那受了凌辱的亚兰女儿们和亚兰四围非利士的女儿们，都在四围藐视你。
58耶和华说：你的淫荡和可憎之事，你自己要担当。”
永远的约
59“主耶和华如此说：你这轻看誓言而背约的，我必照你所做的报应你。
60然而我要追念在你幼年时我与你所立的约，也要与你立定永约。
61当你接纳你的姊姊和妹妹时，你要追念你所行的，自觉惭愧；并且我要将她们赏给你做女儿，却不是按着我与你所立的约。
62我要坚定与你所立的约，你就知道我是耶和华，
63使你在我赦免你一切恶行时，心中追念，自觉惭愧，又因羞辱就不再开口。这是主耶和华说的。”